Opštinske novine

Београдске општинске новине Плава Четничког удружења

Четничко удружење, Главни одбор у Београду прославио је сноју славу на Сретење 2/15 фебруара 1939 год. Сви пододбзри у Бсограду обаЕили су славски обред, док Трећи пододбор Удружења четника осветио је и своју заставу, коју им је дарозао г. Влада Митић, београдски трговац. Четничко удружење прикупило се пред Саборном црквом на Сретеше пре подне и, са много при■сутне и одабране публике, приређен је помен палим четницима и свима, који су помагали четничку акцију од Вожда Карађорђа до Кајмакчалана, Груништа и Доброг Поља. Помену је присуствовао изасланик Њ. В. Краља и Кнеза-Намесника Павла г. Александар СтанкОЕић, дивиз. генерал и командант Краљеве Г арде, Претседника Београдске општине заступао је већник г. Живан Ранковић генерал у пензији и резерви.

Београдски Гајрет Од 1923 године постоји у Београду муслима:!ско културно и хумано доуштво Гајрет „Осман Ђикић", основано двадесет година после оснизања сарајевског Гајрета. Оно се брине за просвећивање муслиманске омладине, женске и мушке, борећи се нарочито против вековних предрасуда да се женска деца не смеју школовати. Београдски Гајрет је саградио леп и удобан дом у Далматинској улици, где је 1931 г., када је Дом био отворен, било 20 пигомаца, а данас их има преко 150. У овај дом ое примају углавном студенти и студенткише муслиманске вероисповести, који плаћају врло мало за стан и храну, али се у дом примају под истим услозима и студенти других вероисповести када у дому има места. Студенти у дому имају читаоницу, добро снабде-

Заставу је осветио прота г. М. Кузмановић а потом одржао леп патриотеки говор. Прочитао је свој говор после тога кум и дарова\ац заставе г. Влада Митић. Закуску је приредио Трећи пододбор четника у „Трговачкој касини" на подне. Ту је одржано неколико патриотских говора, па је гозорио и претставник Београдске општине, који је четнихе поздоавио у име Претеедника Београдске општине, а затим рекао: „Да је име четник већ знано и 'цењено и да омладина, која за нама наступа, треба да иде стопама тих див јунака, који нису себе жалили да би донели браћи Слободу и да би створили слободну и уједишену Краљевину Југославију... Сви као један треба да смо груписани око нашега младога Краља за срећу Југослозена и напредак Краљевине Југославије..." „Осман Ђикић" вену књигама и часописима, имају шаховску и спортску секцију. Нарочито је похвална акција овога друштва на школовању муслиманске женске омладине. Још 1930 г. било је на београдском универзитету само седам ■студенткиња муслиманки, а данас их има 25. Ово вредно друштво одржало је своју редовну годишњу скупштину 29 јануара т. г. којој је претседавао претседник београдског друштва „Гајрет" г. Ђурађ Јосифовић, генерал у пензији. Скупштини су присуствовали поред великог броја чланоза и пријатеља друштва и претставник Београдске општине градски већник г. д-р Александар Леко, претставник Университета ректор г. д-р Драг. Јовановић и претставник Министарства просвете г. Богољуб Јањић. На скупштини је једногласно примљен извештај и задржана је досадаља управа и за идућу годину.

Биста Бранислава Нушића

Поводом годишњице смрти нашег великог књижевника Бранислава Нушића откривена је и освећена његова бронзана биста у павиљону „Цвијете Зузорић" на Малом Калемегдану на дан 18 јануара 1939. Бисту је радио наш талентовани вајар г. Сретен Стојановић по поруџбини Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић" које је Нушић и основао, пре седамнаест година, као начелник уметничког одељења Министарства просвете. Приликом свечаног откривања ове бисте одржао је г. Светислаз Петровић предавање о књижевним квалитетима Б. Нушића, истичући нарочито његозу

непресушну духовитост, ведри хумор, неодољиву комику, социјалну и моралну сатиру којима обилују све његове комедије и хумореске, а нарочито његово најбоље, посл.едње довршено дело ,,Покојник". Иако се овај споменик налази у једној дворани, он ипак спада у јавне споменике Београда, јер се налази у установи која је приступачна свима. Приликом разних уметничких изложби и других културних приредби посетиоци ће имати прилике да поематрају лик овог великог књижевника, чији је живот и рад био уско везан за Београд, нарочито за последњих двадесет година.