Opštinske novine

78

Београдске општинске новине

су противно Грађевинском закону издале поменуту дозволу Садиковићима, лишивши на тај начин његову властодавку могућности слободног располагања својом имовином. По тач. 5 § 85 Грађевинског закона Браћа Садиковић били су дужни да поднесу не само доказ о својини свога дела земљишта, већ и доказ о томе да је његова властодавка, као сувласник, дозволила да се предвиђени радови могу извршити на сувласничко:л земљишту. Напомише, да дозвола у питашу није могла бити издата именованима још и са тога разлога, што је приговор противу исте истакнут и од другог сувласника, а на име, од Зувиџете жене Тефиковића М. Рахима, из Гостивара, која при деоби имања у питање није учествовала исто као и шегова властодавка. Тужена власт на тужбу није одговорила, нити је на данашњу расправу упутила свога заступника, а позив је уредно примила према рецепису бр. 864 38. Рочишту исто тако није присуствовала ни тужилачка страна, а и она је уредно позвана према рецепису бр. 864/38. Пуномоћник заинтересоване стране изјавио је на рочишту да је оспорена одлука у свему правилно на закону заснована, па је молио Суд да је као такву оснажи, а тужбу одбаци као неумесну. Јер тиме, што тужилачка страна није позвана на расправу није повређено никакво њено право. Ако тужилачка страна на земљиште у питању полаже какво право, онда је то могла да доказује пред редовним а не управним судом. Сем тога зграда је већ подигнута, те административни спор губи свој практични значај. Трошкове је тражио. По оцени тужбе, оспорене одлуке, речи пунохоћника заинтересоване стране, као и свих списа овога спора, Суд је нашао да је оспорена одлука правилно на закону заснована са следећих разлога: Поред осталих услоза побројаних у § 85 Грађевинског закона, који треба да буду испуњени, да би •се добила грађевинска дозвола, у тач. 5 пом. законског прописа нормирано је, да молилац мора поднети и доказ о својини или дозволу власника да се предвиђени радови могу извршити на његовом земљишту. У конкретном случају заинтересозани по озоме ■спору испунили су све потребне законске услове из наведеног законеког прописа па и услов предвиђен у тач. 5, јер су поднесеним тапијама, које се налазе у списима овога спора, доказали да је земљиште на коме ће се извршити предвиђени радови њихова својина. То пак, што је тужилац као пуномоћник Рефике ставио приговор противу издавања дозволе тражене од Браће Садиковића, са разлога што ~ на земљишту на коме се имају извршити радови полаже сувласничко право његова властодавка, не може бити од утицаја на правилност издате дозволе, јер према ал. 4 § 89 Грађевинског закона примедбе призатно правне природе не вежу надлежну општину, већ и мимо њих она је дужна да тражену дозволу молиоцу изда на његову одговорност, као што је у конкретном случају и учињено од стране Општине гостиварске, а да заинтересовану страну упути редовном суду да путем грађевинског спора доказује своје праЕО. Са изложеног Општина гостиварска правилно је по закону поступила када је заинтересованима по овоме спору издала грађевинску дозволу, а и тужена власт

исто тако када је ову дозволу оснажила, те је стога предвиђено као у диспозитиву ове пресуде, пошто је суд нашао да су тужбени наводи неумесни, јер ■се у списима овога спора не налазе никакве јавне исправе као докази да властодавка тужиочева заиста полаже сувласничко право на спорно земљиште." Грађевинској дозволи за подизање приватао правне грађевине намењене јавној употреби (каване, пивнице, ресторације) мора да претходи одобрење надлежне власти за подизање такве грађевине. Решењем Државног савета бр. 23245 од 16 новембра 1938 год., којим је о-снажена пресуда управног •суда и жалба одбачена, заузето је горње становиште у расправи следећег случаја: „Тужилац Димитрије Сорчевић, из Цапара тужбом својом бр. 11051/37 као и на данашњем рочишту актом бр. 434/38 молио је овај суд да поништи, као незаконито, решење тужене власти Убр. 18571 од 2 октобра 1937 годи:-:е, којим је поништено решење Градског поглаварстга у Битољу бр. 18160 од 13 септембра 1937 године по предмету издања грађевинске дозволе тужиоцу Сорчевићу за зидање дућаза у Битољу, Краља Петра улица 69 — наводећи, да је о:т, пошто је видео да тешко иде са дозволом за грађење кафане, одустао од г.амере да подигне кафану, преправио је планове, поднео општини као надлежној по ставу 1 § 87 грађ. закона и добио дозволу за подизање дућана ::а приватну употребу и подигао по тој дозволи грађевину, покрио и само су на њој остали још споредни радови за довршење и тада је донето оспорено решење. Бакска управа погрешно узима да он ни}е могао одустати од првобитне намере да подигне кафану, јер је право зидања лично право и он није морао измењене пројекте за подизање дућана за приватну употребу слати бану на преглед и одобрење, пошто није била у пигању општинска грађевина или грађевина за јавну употребу. Банска управа није ни била надлежна да расматра решење Градског поглаварства у Битољу бр. 18160 од 13 септембра 1937 године, јер је ово постало извршно по сили закона, пошто оно не задржава издање грађевинске дозволе, нити подлежи расматрању Краљевске банске управе, јер се њиме ништа не решава у домену грађевинског закона пошто је оно само упут и једне и друге странке редовном суду за њихове примедбе приватно правне природе. Издање грађевинске дозволе спада у надлежноет општине, која у првом и последњем •степену о томе одлучује и банска управа нема права да расматра одлуку општине о издању грађевипске дозволе за приватну употребу. Тужена власт на тужбу није одговорила а на рочиште је њен заступник остао при разлозима оспореног решења молећи, да се тужба одбаци. Заинтересована страна актом својим бр. 433,38 навела је, да тужба-жалба противу решења Банске управе у конкретном елучају није дозвољена у смислу § 114 до 123 и 128 Закона о оиштем унравном поступку. По § 87 (2) грађевин. закона пројекте га приватне грађевине намењене јавној употреби одобрава Бан и када је тужиоцу одобрен пројекат за зидање кафане е тим, да претходно прибави потребна одо-