Opštinske novine

86

Београдске општинске новине

грађане. Право је да наш човек нађе зараду у нашим предузе^има, прерађујући наше сировине. Тако нам свима бити боље. 9 • • Поред Државе на изградњу индустрије имају велики утицај и градске општине, Индустрија је врло издашан платац општинских дажбина 1 а поред тога она даје упослење великом делу сиромашнога градскога живља који би иначе пао на терет општинске помоћи. То су разлози због којих Општине дају повластице у разним видовима, само да би привукле к себи индустријска предузећа. Те повластице се дају у виду бесплатнога уступања терена, у виду специјалних, ниских тарифа за електричну струју и воду, у виду ослобођења од општинског приреза, трошарине и слично за известан број година итд. Општинске управе су свесне тога да ће им индустрија богато макнадити те привремене повластице ако ради у њиховом атару. Највећи број наших градских општина преко Саве и Дунава давао је већ деценијама такве повластице па их и данас даје. И дојучерања Земунска општина била је издашна у томе погледу и зато је Земун унео у заједницу Београда један леп индустријски иметак. Како је Београдска општина поступила (у томе погледу? Рећи ■Кемо одмах да је њена индустријска политика била рђава. Не само да она није давала бесплатне терене за подизање индустријских предузећа, него није ни одредила и опремила терен на коме би се могла подизати предузећа о своме трошку. Предузе^а која хоће да се подигну у Београду имају муке да нађу погодан терен а како је Београд варош у изградњи, то она ве^ после неку годину ^имају непријатности са околним суседима и предмет су, без своје кривице, нападима и у штампи због ларме или дима који сметају суседима, У те кампање често се уноси и доста демагогије и — лриродно је да то не привлачи индустријске подузетнике Београду. Електрична енергија је била и сувише скупа да би је могла! индустрија користити. Било је једно време чак апсурдна ситуација да је цена електричне енергије била скупља у колико је више потрошач троши. Сасвим обратно од основног трговачког принципа да се ве^и потрошач третира повољније. Разлог је била недовољност старе електричне централе али је то директно терало индустрију од Београда. Вода је исто тако била прескупа а трошаринска политика није водила рачуна о интересима београдске радиности. Осим тога, постојала је и застарела мерина (кантарина), из доба када је у Србији увођен метарски систем, која је значила директан пенал за предузећа у Београду. Све то је одбијало индустрију од Београда па су чак и предузећа која су се била поди-

гла у Београду била почела да се пресељавају у суседни Земун. И поред свега тога природан положај и економски услови су учинили да се у Београду ипак подигне доста индустријских предузећа и после Уједињења. Према статистици Индустријске коморе 1927 године било је у Београду 137 индустријских предузе^а, 1935 године тај се број пење на 173 да (после присаједињења Земуна који је унео у заједницу око 40 предузећа) достигне 215 предузе^а, колико крајем 1938 године показује статистика, Тих 215 предузе^а распоређена су по браншама 1 овако:

1

Текстилна индустрија

39

2

Прерада дрвета

12

3

Керамичка

11

4

Камена и грађевинарска

13

5

Кожарска и обу^арска

12

6

Металургија

32

7

Прехранбена

21

8

Хемијска

25

9

Хартија, прерада хартије и графика

25

10

Електричне централе

3

11

Разна

23

Свега предузе^а

215

Пове^ање броја предузећа нарочито је знатно код хемијске и текстилне групе и то је добро јер смо ту робу махом увозили из иностранства. Напредак авијације довео је у Београд пет фабрика авиона и авионских мотора и три предузећа за прецизну механику. То је индустрија будућности и она се мора још развијати јер 'Ке и цивилна авијација морати ускоро да крене бржим темпом и код нае. Београд је имао само једа-н једини млин за брашно, и ако је он тако велико тржиште и на домаку житарских крајева. Сада је тај број повећа.н, после присаједињења* Земуна. Број циглана опада и ако је изградња Београда у јеку. То је стога што се у велико гради на теренима где су циглане који су недавно били далека периферија. Општина услед нивелете не дозвољава више поткопавање земље а и земљишта су знатно поскупела, те циглане морају да се измештају изван атара, у околину Београда. Подигнуте су и модерне, хигијенске пекаре које дају здрав хлеб и за којима је Београд — град фурунџијских амурлука — имао заиста потребу. Итд!