Opštinske novine

Правна хроника

Одлуке Државног савета

Собе у одобреним плановима означене као •собе за млађе не могу се изнајмљивати као засебни станови. По овом питаљу је настао спор између сопственика зграде, који је налазио да у грађевинском прописима нема сметн>е да се и собе намењене за млађе издају као засебни станови, и управне власти — Градског поглаварства у Београду и Министра грађевина, — која је, позивајући се на одговарајуће грађевинске прописе, забранила то. По том питашу сопственик је повео и спор пред Државним саветом тражећи поништај министровог решен>а. Међутим и Државни савет својом пресудом бр. 29262/37 од 19 новембра 1938 год. одбацио му је тужбу. Случај расправљен том пресудом је •следећи: „Оспореним решен>ем односно одлуком Градског поглаварства у Београду Г. О. бр. 2398 од маја 1937 године, забрањена је тужиљи употреба соба на мансарди н>ене зграде на углу ПопЛукине, Јаворске и Црногорске улице у Београду, у колико је те собе издавала као станове протизно добијеној дозволи под Г. О. бр. 5882/35. Тужиља истиче, да је оспорено решење противно одредби т. 5 чл. 82 ГрађеЕинског правилника за град Београд, јер да се у конкретном случају не ради о употреби грађевине, већ -само појединих просторија грађевине, и да означене собе, услед издавања, нису употребљаване противно намени означеној у одобреним плановима, пошто су те собе и према дозволи за употребу грађевине предвиђене као собе за млађе, дакле за становање. Тужба је неоснована. Грађевинским законом (§§ 26 до 35) и Грађевинским Правилником за град Београд (чл. 32 и даље) одређени су минимални услови које сваки стан у Београду мора испуњавати, да би као такав могао бити употребљаван. Да ли су ти услови остварени у сваком поједином случају цени, према поднетом плану грађевине, надлежна власт приликом издавања грађевинске дозволе (§ 85 Грађ. закона), односно приликом издавања дозволе за употребу грађевине (§ 91 Грађ. закона), када надлежна влает испитује, да ли је грађевина изведена по грађевинској дозволи и одобреним плановима. Дакле, и грађевинска дозвола и дозвола за употребу грађевине имају за циљ да онемогуће подизање и да спрече употребу подигнуте грађевине противно прописима Грађевинског закона и Правилника. Већ из тога произилази, да би употреба грађевине, било у целини или појединог дела, која не одговара намени означеној у одобреним плановима, била противна интенцији закона. То изричито потврђује

и одредба т. 5 чл. 82 пом. Правилника која текстуелно гласи: ако се по добијеном одобрењу за употребу грађевина употреби за другу намену него пгго је означена у одобреним плановима, Поглаварство ће поступити по §§ 94 и 95 Грађевинског закона... и донети одлуку која је за власника обавезна. У конкретном случају неспорно је, да су собе на мансарди тужиљине зграде означене у одобреним плановима (дозвола О. Г. бр. 5882/35 као соба за млађа, а да их је тужиља употребљавала изнајмљујући их као засебне станове. Према томе, тужиља је те собе употребљавала противно намени означеној у одобреним плановима, па је управна власт правилно поступила по одредби ст. 5 чл. 82 пом. Правилника. Прелазећи на оцену истакнутих тужиљиних приговора, Државни савет налази да су исти неосновани. Јер, као што је напред наглашено, интенција законодавца, прописујући услове за станове (§ 26 и даље) била је та, да се само оне просторије једне зграде, које одговарају одређеним условима могу употребити као станови; излази, дакле, да се пропис т. 5 чл. 82 Правилника односи како на целу грађевину тако и на поједине делове исте. У ;вез(и с тим кеоснован је и други приговор тужиљан. Наиме, по одобреним плановима означене собе предвиђене су као собе за млађе. А услови за изградњу таквих соба различити су од услова за изградњу станова односно особених станова (гарсонијера), — ст. 3 и ст. 1 чл. 32 Правилника, иако је намена и једних и других привидно иста: просторије за становање. Међутим, разлика у употреби стварно постоји, а састоји се у томе, пгго су собе за млађе намењене краћем ноћном бављењу, док станови, односно особени станови (гарсонијера) претпостављају дуже дневно и ноћно задржавање уживалаца у њима. Баш због истакнуте разлике у намени, станови и особени станови (гарсонијере) предвиђени су законом и Правилником као целина са свима потребним просторијама — најмање соба, кујна, остава и нужник, односно код гарсонијера најмање соба и купатило са нужником, — док је за собе за млађе, које припадају одређеном стану, постављен само један услов, да морају имати у површини најмање 6м 2 . Излази, дакле, да Правилник у складу са законом прави разлику између намене станова и соба за млађе, и да обзиром на ту разлику поставља и различите услове за изградњу истих. Обзиром на то, управна власт је оспореним решењем правилно протумачила одредбу чл. 82 ст. 5 Правилника, те је истакнути приговор тужиље односно тог тумачења неоснозан. Са изложеног, тужба је одбачена."