Opštinske novine

НАЦИОНАЛНА УЛОГА ГРАДОБА Градска Америка

Први део овог чланка, који претставља увод једног великог извештаја поднетог претседнику С.А.Д. г. Рузвелту од стране америчког Урбаниетичког комигета, објављен је у бр. 12 од 1938 год. на стр. 973, а други део у бр. 3 од 1939 год. на стр. 126. III ПОРОДИЦЕ У ГРАДУ Слаб проценат рађања и опадање града, показује да град не фаворизује породични начин живота на који је наша цивилизација била навикнута. Можда је контрола рађања шира и ефикаснија у граду него у сеоским крајевима. У граду се показује тенденција за што познијим браком, јер он повлачи за собом тешке економске обавезе. Физички услови животај у врло насељеним крајевима нису повољни за здрав породични живот и за васпитање деце. Зато се и сматра становање на периферијама града као најбоље средство да се уживају његове благодети, а да се избегну извесне његове незгоде. Несигурност од које трпе широки слојеви становништва у нестабилном индустриском друштву, распадање живота у заједници, опадање друштвене солидарности и осећање личне одговорности, јесу чиниоци који са многим другима, између осталих еманципација жене и можда биолошке промене људске врсте, као последица урбанизације, сматрани су да могу да објасне разлике које постоје између сеоске и варошке породице. У сваком случају, чињеница је да је у вароши селибат распрострањенији и да су породице малобројније и много чешће без деце него на селу. Услови живота и рада који преовлађују у великим градовима изгледа да неповољно утичу на склапање бракова и оснивање фамилија и да фаворизују разводе бракова. Мајке су често принуђене да зарађују ван кућног огњишта и породица, као брачна заједница, сведена је на најближе рођаке и не претставља више велику групу која је карактеристична за села. Уобичајене домаћинске дужности, као шивење, прање и кување све чешће се преносе на трговачке фирме и не престављају више радиност која је обавезно везана за породични живот. Док различити чла-> нови породице теже да се одвоје, живећи сва-

ки својим сопственим животом у погледу запослења, религије, васпитања, политике и разоноде, — странци, а специјално самци упадају у брак, нарочито у индустриским Центрима и наносе штете јединству фамилије. Насеобине. у близини града у овом погледу имају више сличности са сеоским територијама и разлике између крајева и градова различитих типова и величина врло су значајне. ЈАВНА ХИГИЈЕНА Мада су изгледи за живот повољнији за сеоског становника него за варошанина, значајно је да је од 1929 године проценат дечијег морталитета у градовима нижи него што је на селу. Ефикасност контроле градске хигијене доказана је такође процентом морталитета, који је слабији у градовима у погледу грипа, богиња, маларије и дезинтерије. С друге стране у градовима су већи проценти 1у погледу венеричних болести, туберкулозе, епидимиских болести, алкохолизма, тровања опојним дрогама, опште парализе, лудила, срчаних болести и рака. Разлике у процентима морталитета у граду и вароши ипак су мање од оних које се сретају у самим градовима. Велики градови боље су снабдевени лекарима, зубним лекарима, болничаркама и медицинским сретствима уопште, него мања насеља и села. Градске самоуправе троше од прилике два пута више по становнику за службу јавне хигијене него што то чине сеоске општине. Приватне санитетске организације по градовима стављају, на расположење публике болничарке, саветовалишта и друге превентивне службе, које се не наилазе често у сеоским општинама. До времена последње кризе ипак је постојао један број сеоских хигијенских служби који је имао и свој квалификовани персонал. То претставља проширење на сеоске крајеве службе јавне хигијене, која је у извесним случајевима по ефикасности равна градским организацијама, ма д|а треба признати да су њени службеници мршаво награђени и да немају пристојан статут. Узевши све скупа, особље самоуправних санитетских служби сеоских није на висини, нарочито у службама материнства, заштите деце и претшколске хигијенске заштите. Услед богатства свога ста-