Opštinske novine

Национална улога градова

185

новништва и својих техничких и материјалних сретстава, релативно обилнијих, градови су у могућности да ставе на расположење своме становништву медицинске службе потпуније и боље специјализоване него сеоске заједнице. Према томе, мада су ове благодети, које произилазе из овакве ситуације у граду приступачне само ограниченим слојевима градског становништва, остављајући на страну интервенцију јавних власти и добротворних организација, те су благодети потпуно неприступачне оним становницима који станују на селу, сем ако су у стању да дођу у град и да интервенције које траже плате. Према садашњем стању расподеле добара, велика већина становништва, како градског тако и сеоског, неспособна је да сама поднесе финансиске трошкове који настају услед болести. Поред тога услови под којима су становници града, специјално они са слабим приходима, принуђени да живе, врло су подесни за распростирање болести, како по томе што ти услови припремају јединке за обољење, тако и по томе што они умножавају јфакторе који повлаче за собом оболења. Постоји код градског становништва — ма да у мањој мери него код сеоског — потпуно непознавање основних принципа хигијене и када се то дода њиховој немогућности да плате лекарску негу, то претставља веома јасну опасност за здравље модерног града. Ипак показују се извесне тенденције за реорганизацијом медицинских служби, на тај начин што би се ола(кдпали финансиски издатци приликом обољења и што би се лекарске услуге учиниле приступачнијима. СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА Услед тога што је породица престала да обавља своје првобитне функције и што основна јединица друштвена исчезава све више у градовима, постоји све већа тенденција да се терети социјалних незгода пренесу са фамилије на општине и државу. Мада се (не може оцртати тачна паралела, ипак постоји тесна веза између урбанизације и хитне потребе за организацијом социјалне заштите, како јавне тако и приватне. Слично традицијама старога Света, помоћ сиротињи постала је дужност општине у колонијама Нове Енглеске. У другим крајевима земље грофовства су постала административна јединица сем у крајевима где су колонисти, дошли из Нове Енглеске завели систем општине. Државе су скоро од почетка вршиле социјалне функције, али тек од данашшег столећа постоје програми, утврђени и веома опширни. У 1932 години трећина држава имале су модерне социјалне службе; од тада постоји тежња да се оствари боља сарадња и већа централизација социјалне делатности.

У последње време федерална влада била је оставила бригу помагања сиротиње потпуно владама појединих држава и самоуправама. Од 1932 године, први пут у америчкој историји, градови могу да добијају субвенције и зајмове директно од савезне владе. Од 1880 године постоји стално опадање односа оних који се примају у болнице и броја становништва и брз развој установа за умнооболеле и јслепе, као и помоћи која се указује на дому. Приватна иницијатива за помоћ сиротињи развила је своје поље делатности, показујући нарочито своје старање у случајевима изузетне беде. У погледу заштите детета најзначајнија чињеница последњег полустолећа јесте издвајање деце која су била по азилима у нарочите дечје домове и пансионате. У исто време кад је била призната потреба заштите детета од стране друштвене заједнице, била је призната и потреба завођења судова за малолетник)е. Постоје и друге категорије корисника добротворних јавних служби, као што су старци и слепи. Помоћ старцима постаје све важнији део старања јавне помоћи. Практикује се врло широко и оштета радницима у виду осигурања у случају несрећних случајева, а у извесним државама у случају професионалних оболења. Осигурање у случају незапослености није још опробано у овој земљи до пре кратког времена, изузев добровољних уговорних одредби. Државне установе за социјалну помоћ биле су употпуњене многобројним приватним установама, специјално у градовима и често се дешава да прве дају субвенције другима. Већина филантропских установа организоване су на самоуправној основи. Савети и савези социјалне помоћи примили су на себе управу и финансирање и контролу приватних добротворних друштава. Ови савети чији је број у 1922 години био 49, са буџетом мањим од 24 милиона долара имали су у 1933 години буџет већи од 77 милиона долара, а њихов број био је 397. Ови савети нарочито су распрострањени у варошима са више од 100 хиљада становника. Приходи добротворних друштава били су опали за време кризе и износ по глави становника био је у 1935 мањи него у 1932. Државни намети у облику социјалног приреза варирају знатно према крају и важности града. Проценат укупног прихода, са значајним добровољним прилозима у толико је већи у колико се пространство јграда повећава. Неспособност приватних добротворних организација да одговоре проблемима хроничне незапослености у великом броју учинио је интервенцију јавних социјалних служби неопходном у овој области. Самоуправна акција у области јавне помоћи почиње да садржи превентивне и конструктивне мере. Трошкови социјалне помоћи учетворостручили су се по глави становника

4*