Opštinske novine

Кад је нестало горњоградске Небо/ше

197

1663 заробљен у једном од првих сукоба ћесарских трупа с војском новога великог везира Ахмета Ћуприлића, Он је преко Будима, Београда и Једрена спроведен у Цариград, где је у тамници Једи-кула, одмах идуће године још, описао тешко робовање своје а узгред дао описе главнијих успутних боравишта, те и Београда и београдске тврђаве. Робијашкн тај путопис и мукопис, који ми је љубазно уступио на разгледање г. др. Св. Стефановић, издао је г. 1923 у Будимпешти у колекцији Роп{:ез ћ181ог1ае ћип^апсае аеу! 1игсш1 др. Лукинић Имре под именом: Аиег Јапоз РегЉпапсЈ, ро280пу1 петез ро1§агпак ћећогопу! {о^задаБап 1г1 ^ар1бја 1664. Долазак' у Београд 25 октобра и боравак у њему до 14 децембра 1664 описује 'Ауер у главама од СХУН до СХХХУ1 на стр. 156 до 174. У последњој од тих глава је Ве8сћге1ћип§ с1ез Оћг{8 ипсћ 5сћ1о88ез Ве1«гас1 ос1ег Опесћ1зс8ћ\уе188епћиг§. Ту се каже: Што се тиче овог места Београда, које су Турци 1521 заузели и још га држе, оно [варош] лежи пола :уз а пола на брду а прилично је велиио, са кућама све ћерамидом покривеним, с многим турским џамијама и пространим гробљима," ка|о и с грчким и јерменским црквама, са великим трговачким хановима или стовариштима, насељено од далматинских, босанских, грчких, јерменских, персиских и турских трговаца. Стоји пак без варошких бедема сасвим отворено, слично великом тржишту. Има с једне стране по падинама према Босни велику шуму а с друге према Дунаву винограде, у средини јој ледина и њиве. Подно шумовитог брда под тврђавом састају се, као код Коморана Ваг и Дунав, исто тако овде долазећи из Хрватске Сава а из Угарске Дунав, преко кога [биће пре: преко Саве на ушћу јој] иде дугачак понтонски мост са стражаром, као у Будиму. Горе на брду је тврђава, од које је задњи део [до Калемегданај врло велики и густо начичкан кућама, опкољен широким и врло дубоким ровом (колико стене допуштају) и обзидан дебелим бедемом од четвртастог камена са исто тако сазиданим високим облим кулама, које су покривене олозом и снабдевене топовима; на кули једној више капије [према Калемегдануј налази се и часовник који избија, са „цајгером" (плочом) удешеним на хришћански начин. [Сахат-кула]. И унутрашња тврђава, која стоји напред на врху брда, такође је опкољена приличним ровом на једној страни [према Малом Калемегдану], и нарочитим бедемом са седам оловом покривених кула унаоколо. Ова унутрашња тврђава такође је подељена у два дела, од којих задњи првобитна „Небојша"] обухвата капију са стражаром пролаз из парка у зоолошки вртЈ и замак команданта („аге") тврђавског уз простран „плац" са дугачким: „шупама" и трима_ кулама. У првој [правој кули Небојши] била је наша тамница, у другој [даље на исток] тамница ранијих заробљеника и над њима мала „хазна" (шацкамер), а у трећојј [отприлике где је подигнута нова кула] смештена је тврђавска провизија. Из овог [већег] дела иде се кроз једну капију;

у унутрашши део [првобитни „Нарин"], у коме су [на четири угла] остале четири куле и лепе зграде с изгледом на воду [више Победника], затим један неупотребљив мраморан бунар [онде отприлике где су око 1720 г. Аустријанци „Римљани" ископали по њима „римским" названи бунар], као и оружница са многим старим оклопима и зарђалим пушкама и велика „хазна" с неколико милиона пара. О стању горњоградске тврђаве и њених грађевина говори Ауер и у првим двема главама (117 и 118). Ту се каже (са скраћива,њем текста негде и сувише претрпаног): СХУП Долазак у Београд и смешташе у хапсану. Пошто проведосмо [од Будима] дванаест дана на лађи у најгорој муци, стигосмо најзад 25 октобра под Београд. [На јалију, негде испред данашње „Небојше]. Убрзо стиже кајмакаму овог места глас о нашем доласку и по његовој заповести искрцаше нас после пола часа близу понтонског моста [на ушћу Саве?], поред неког великог као летњиковца, вероватно неке царинарнице. Изводили нас једног по једног и записивали у списак по имену и по народности. Теже болеснике потоварише на воловска кола а нас остале потераше пешке узбрдо ка тврђави, путем и иначе врло стрмим и вијугавим а сад због кише и врло клизавим. У тврђави, нас осамнаесторицу отменијих сместише у прву кулу крај капије [у горњоградску Небојшу], у хапсану у приземљу, са фалакама, ланцима и двокрилним храстовим вратима с два прозорчета. Остали су стрпани по упола озиданим новим шупама у тврђави. Свуд унаоколо поставише јаке страже. СХУШ Беда и невоља у хапсани од гачади, кише и фалака. Сутрадан посла ага тврђаве, мргодна грдосија једна, господину капетану Рубланду неколико таина, неколико ока пиринча и белог пасуља, а осталој седамнаесторици сваком по два таина. На капетанову молбу упути шему и осталима озлеђенима и бербере (хирурге). Тада почеше свакоме за дневни оброк давати пола оке двопека, који је првих дана био прилично добар, али доцније буђав и црвљив. Уз то су од нас заробљеника просте војнике почели употребљавати на оправку тврђавских зграда, што су прошлог лета (1663) потпуно изгореле. То ускоро постиже и нас, осем болеснијих. А ноћу су и нама у нашој хапсани спутавали ноге у (две наспрамне) фалаке [по шест], изузев шесторицу (најотменијих) и то: барона фон Велц, капетана Рубланда, квартирмајстора Бренера, капетана Бериниа, корнета Варсаниа и мене. Нас су згурали у узан простор између двеју фалака, и оставили неспутане да лежимо. Али, иа жалост, уколико су ми ноге биле слободније, утолико ми је врат више трпео. Јер дугачки ланац, који је унакрсно провлачен кроз све окове на ногама оних спутаних у фалаке, лежао ми је баш на вратг, и кјад би ноћу стража пред вратима час по потезала њиме кроз прозорче, да ее увери да се нисмо одрешили, он би ми баш стискао и стругао врат. [Тачно онако као у народној песми ускочкој о тамновању Муја од