Opštinske novine

198

Београдске општинске нов ине

Кладуше у Котарима, где се каже: „Синџир-алку на врат натурите, протурите граду на капију: Ко год; иде низ ломне Котаре, нека дрма алком и синџиром, кек се џнда срце у јунака,!"] Са страна опет често сам добивао ударце ногом у лице или у бокове од оних што су се истезали у фалкама. Још су нам и срдобоља, изазвана буђавим двопеком и бљутком водом, и друге болести сзе ви пе досађивале. Стога је -сваки свој суд, у који је ноћу морао вршиги нужду, држао уз главу или међу ногам.а, а то је не само повећавало страшан смрад хапсански него би се понеки суд и претурио или разбио, те би се гад разлевао и квасио непокрстне суседе, а то би опет у мраку изазивало свађу па и тучу. Али би се ова стишавала чим би стража пред вратима запретила казном, јер нико не беше рад да му се сутра испличају табани [од дегенека, удараца по табанима]. Поред тога, нисмо трпели само од досадне гамади, накупљене још у лађи ; а од које се не могасмо требиги лишени преобуке и прања, него нам је чешће досађивала и киша, јер испроваљивачи таван над нама није био прекривен а дограђивани чардак на спрату вишг аас био је засут зидарскич трошем и рушевином од последњег, пожара. Кад би ноћу осула јача киша, слевала се слаповима на нас смрдљива и кречна вода, која нас је као цеђ нагризала, па често и целу хапсану по педаљ виеоко плавила, а ми смо морали ту све до зоре мирно лежати. То је изазивало силно уздисање, чак и жељење смрти. Кад би најзад свануло и хап■сана се отворила, извлачиии смо се као окупани мишеви из рупа, преклињали да нас за тај дан поштеде од рада, ложили под новим шупама ватру од мокрог грања, с надом да ту осушимо себе и одела своја. Али бисмо добили само дим тако густ и простран, да не само да нисмо ми могли ту остати, него ■су и зидари, који су' над нама радили, трпели од њега, поводили се као пијани и мало не попадали ■с крова. Стога нас је убрзо стража батинама растерала од ватре, њу погазила и погасила, а притом понекоме претурила и просула говеђе или овчје шкембиће и џигерице, куване у води и црном луку, што нам је било најбоље јело, кад би га још могли и добити. И тако би се, и незасићени, и неосушени, морали опет враћагги у влажну хапсану, да се ту сами од себе сушимо, дрхтећи и цвоиоћући. У даље три главе (119 до 121) Ауер углавном прича о својим патњама па и о другим општим мук&ма и невољама заробљеника, али не даје никаквих података о стању тврђаве. О томе наставља у глави 122.— Овакз: СХХП Обнова пожаром оштећене тврђаве и тешко аргатовање заробљеника, као и бедно стање њихово и мучење. Што се тиче осталих с нама заробљених, они ■су одмах батињањем терани на претежак рад око обнове тврђавеких грађевина. Надзорник тих радова, који је цео даЈн седео у столици насрсд тврђаве [у Гор њем Граду], просто је урлао журећи да ое оправка сврши пре повратка великога везира. Да би аргатима појачао вољу за рад, наређивао је да им се у време доручка и ужине, а меето њих, удара V

гочеве и свира зурлама. И збиља било је велико чудо а не мање и ужас гледати то ужурбано презиђивање седам тзрђавских кула оштећених прошлогздишњим пожаром, као и око 200 корака дугачких „шупа" (намењених углавном за смештање заробљеника који су се дотле мрзли без кооза)... Ту су биле запослене свакојаке занатлије који су радили с таком збиљом и журбом, као да хоће да подигну нову Вавилонску Кулу. Ту се чуло грдно издирање зидара, тужна звека и тандрк окова преко 150 заробљеника који су им морали довлачити материјал. Остали су лармали збијени под шупама крај ватре која је давала више дима него пламена, било да се греју, би.мо да се (за^а геуегепИа) требе од гада, па су неки стојали наги голи тресући над ватром кошуље да су јадне животињице све пуцкале сагоревајући. Други опет који еу уз ватру понешто кували или пекли нису то хтели трпети, те се свађали и тукли, гурали једни друге у ватру, при чему еу и\и сами задобивали опекотине или им се кошуље запалиле, а уз то еу још добивали и батине од стражара. Неки ■су варили у води с црним луком, с мало сирћета и бибера, кад би га срећом добили, овчје и говеђе месо, пекли џигерице или ситне кесеге или црвенперке које су и другима продавали, не скупо тек колико да извуку уложен новац и заеите мало гладну утробу. А и купци се задовољавали свакојаком робом, не гледајући на то што је из „печења" цурила крв и што кувано јело није било ни заоољено ни замашћеио, а често пута. зготовљавано у суду који је ноћу служио за нужду па ујутру само мало проплакан (у води се грдно оскудевало). И ја сам, који због болести нисам могао кувати, куповао сам та „печења" и прождирао, иако се цедила крв из њих, с таквим апетитом да их ее нисам могао заситити; али, и с истом толиком брзином с коликом сам их уносио у себе, морао сам их убрзо затим и изметати. Често, кад би ое ватра и дим јако позећали те сметали мајсторима дотрчали би стражари с батинама, гасили ватру и растериЕали нас. Итд. У питању рушења тврђаве може нас интересовати и кратка глава 126 о земљотресу који се за боравка Ауерова два пута осет(ио у Београду. О томе он прича овако: За време нашег боравка у Београду десила су •се и два земљотреса. Један је добро прољуљао дрвене фалаке и нас међу њима; други је пак поизваљивао велико камење из тврђавског бедема под шупама. Неко од н>их умал што не смлави шесторицу заробљених Цигана, који су по тројица стално и дан и ноћ били спутани гвозденим ланцем и алкама о врату, с лисицама на рукама и букагијама на ногама; али се спасоше у поеледн>ем часу хитро отскочивши од ватре на вику која настаде због земљотреса. Ни у даљим главама, осем 136 која је напред преведена, нема ничега интересантнијега о стању тврђаве и њених грађевина. КакО се из ових података Јохана Фердинанда Ауера рдзабире, он за време боравка у Београду, и то баш у приземљу горњоградске куле Небојше, није имао прилике да чује и забележи њено име. Он поименце не по-