Opštinske novine

Уметничка хроника

Друга периодична изложба руских уметника у Београду

(2—17 априла 1939)

У недељу на Цвети, 2 априла, у 11 и 15, отворена је Друга периодична изложба руских уметника у Дому цара Николе II, у улици Краљице Наталије 39. Изложбу је отворио краћим, пригодним говором, у име г. Министра просвете, покровитеља изложбе, — Г. Д-р Витезица, шеф уметничког отсека Министарства просвете. Затим је узео реч Г. Штрандман, претседник Удружења руских емиграната у Југославији и у краћим потезима подвукао неколике моменте из живота руске емиграције и понаособ руских уметника у Југославији и читавоме свету. На крају је говорио Г. Миле Павловић, професор који је темпераментно евоцирао трагичне минуте најновије руске историје, осврћући се на тежак живот и рад руских уметника у беломе свету, које је снашла тешка судбина и који се с великом муком пробијају кроз „Сциле и хоридбе" живота. У име Г. Претседника Београдске општине, почасног претседника изложбе, отварању је присуствовао Г. Милорад Т. Симовић, професор и градски већник. Друга периодична изложба руских уметника по броју и квалитету изложених радова значи, у истини, датум у савременој историји руске уметности у емиграцији. Поред неколиких скулптура у гипсу и бронзи били су изложени 206 радова међу којима су фигурисли: неколика маестрална уља, многобројне изврсне аквареле, офорте, пастели, линолеуми, гравуре, цртежи и др. Широка руска душа богато је захватила из неисцрпних врела богиње Ладе и у својим уметничким стремљењима дошла до пуног изражаја. Величанствен је салон радова Велике кнегиње Олге Александровне (Данска) чија је кичица раепевала, у божанској хармонији, читаво чаробно пролеће: дивни букет јоргована, цвеће у корпи, нарцизе и лале, цикламени и жуто цвеће дочаравају у вазама својим богатим, савршеним преливима, композицијом боја, и неодољиво плене око. Душом гледаоца као да струји тихо блаженство; као да нечујни пролећни зефири уљуљкују опојно мирисно мајско цвеће, док кроз све то провејава

бежно осећање уметничке сете која инспирише, као дах осетљиву, кнегињину душу. „Птице на снегу'' су сушти контраст у цветалом мају: гола дрвета завејана снегом који жестоки северац разноси на све стране, док у мразноЈ атмосфери најежене, гладне птице пабирче по снегу. Гласовити сликар Беноа Александар (Париз) учествовао је на изложби са неколико ванредно успелих акварела у којима се виртуозно манифестује инспирисани дух великог мајстора, Особито привлаче пажњу његови радови: Петерсбург, Николска саборна црква (акварел), Римски водоскок, Јутро у Провансу, у парку Фонтенебла... Добужински (Литванија) је, као и увек, на висини свога уметничког стварања. Његова симфонија (уље), његови акварели: Гробница поета која одише нотом лаког сумора, Литванија код Кастела, Плас де ла Бастиј дела су савршене сликарске архитектуре. Нилус (Париз) изложио је многобројна уља као: Парк зими, Пролеће у Вогезима, Вино и чаше, Плас де ла Репиблик, Хризантеме, Блед, Охридско језеро и Сарајево, која инспиришу хармонијом линија и плене око посматрача. Шрамченко (Југославија) презентирао је неколика веома успела уља као што су: Мајка, Будва, Бока Которска, Стара воденица чија се складна целина издваја у дивној перспективи. Алисов је величанствен у пастелима: Кармен (песме у сликама), Самоћа. Нзегова уља одмарају око гледаоца; Сутон (панорама на Земун), Црква св. Марка на острву Хвару. Особиту пажњу заслужују радови г. Биценка (Београд). Нзегова уља као Дубровник, Триглавско језеро, Блед и Раб изазивају осећања дивљења беспрекорношћу линија, лепотом облика и усклађеним ритмом. Г. Маслов (Београд) је рељефно приказао: Руску цркву и Топчидерски манастир (уља) који дивно хармонизују са пејзажом који их окружује. Г. Кравченко (Београд) се особито истакао у својим уљаним радовима као што су: Топчидер, Бели двор, Сава и др.