Opštinske novine

3

Четничка акција

239

среће ту чету и стављајући јој се на чело води је на јуриш. Бива рањен на Црном Камену парчетом бомбе у десну руку. Четници моле војводу Вука да се склони. У томе моменту један брадати Бугарин иза једне високе стене погађа војводу Вука зрном из пушке испод десног пазуха, и, он пада на руке својих четника, који га са плачем носе у заклон. Четнички одред губи свога команданта. Војводу Вука замењује Душан Јегдић (п. пуковник), који 18 ковембра (1 децгмбра) 1916 год. са осталим трупама Српске војске заузима и Груниште. На месту где је војвода Вук погинуо било је 180 бугарских лешева. Комитске чете као засебне јединице после смрти војводе Вука, већ проређење и сведене на 450 људи, формирају се у 2 чете. Њих упућују у 4 и у 6 пешад. пук. Аустроугарска, већ била лансирала целогде сгету да Србија никад не може да оживи, изласком Срба на Солунски фронт бенге забринута. Предузима да се процеси против Југословена убрзају. И, већ у Баља Луци (22 априла 1961) саопштава се, да су осуђени: — иа слрт 16 — Милутин Јовановић, П. Билбија, Ч. Милић, Димша Ђукановић, Мих. Савић наредних, Милан Петковић, Сима Беговић, Димитрије Јевђовић, Рад. Ђурановић, Ђорђо Дакић, Бошко Чапрић, Мирко Томовић, Алекса Јакшић, Мат. Поповић, Коста Гњатић, Васиљ Грђић; — на 20 годиаа тешке татаице 1 — Арсен Крстић; — на 18 година 4 — Петар Милошевић, Андрија Урошевић, Саво Чуповић, Д-р Воја Бееаровић; — на 16 година 7 — Коста Крајшумовић, Коста Божић, Светозар Зрнић, Т. Беатовић, Данило Аћимовић, Н. Јовановић, Ваео Косорић; — на 15 година 7 — Д. Урошевић, Н. Зарић, Љ. Ковачевић, Тимотије Савић, П. Марковић, Т. Станчић, А. Косорић; — на 14 година 6 — Ј. Симић, Б. Чубриловић, М. Миладиновић, Максим Ђурковић, Вл. Малич, Ђ. Дујановић; — на 12 година 14 — Р. Стефановић, Ј. Перенчевић, Јосиф Симић, А. Шола, Јефто Дучић, Јован и Јакоз Ерић, М. Јовановић, Ј. Јефтић, Б. Радуловић, Недељко Вукадин, Симо Ковачевић, Бож. Зечевић, Д. Суботић; • — на 10 година 13 — Ј. Бандур, С. Николић, Ј. Поповић, Љ. Мијатовић, Д. Дакић, П. Божић, В. Бабуновић, Симо Мирковић, Атан. Крстић, Ђ. Николић, М. Мајсторовић, Ђ. Михајловић, Милош Ђуран; — на 8 година 7 — Душан Лукић, Ђокан Ђорђић, Душан Богуновић, Ј. Калдешић, Стево То:лковић, Рајко Милановић, М. Клајић; — 1на 7 година 1 — Вићентије Савић; — на 6 година 5 — Јово Лукић, Стеван Жакула, Ч. Јелић, Васо Медан, Ђ. Обрадовић; — иа 5 годкна 13 — Д-р Јово Симић, Јаков Млађеновић-Милојчић, Гајо Давидовић, М. Обрадовић, Д-р

В. Кецмановић, К. Вукадин, Даринка Малић, Д-р Вл. Ћоровић, Илија Шакота, Вељко Вујасиноаић, Самојло Дабић, Спиро Солдо, Цвијетин Робар; — на 3 годи.че 2 — Д-р Ристо Јеремић, Д-р Васиљ Рундо; — на 2 годнмг 2 — Спасоје-Лазар Баврлић, Петар Јојиновић.* 4) 1917. год.: Српска војска после успеха на Кајмакчалану није могла, услед малог броја и услед поремећаја у Русији, да крене даље. Прешла је на ровоску борбу. Четничка акција преноси се на терен под окпуацијом под непријатељем, познат као: „Топлички устанак" (срезови: јабланички, власотиначки, нишки, моравски, добрички, прокупачки, копаонички, косанички). То дело „четничке акције" јавља се као израз револта и колективног поклича поноса и части Срба под окупацијом Бугара. Њега су изазвали Бугари (нечувена зверства — „сурдуличка касапница", интернирање, реквизиције свега и, најзад луда идеја Бугара: да српски елеменат употреби за рат против Срба). Народ у окупираној Србији спрема се за отпор. Коста Војинозић (Косовац, резер. официр) као рањен остао у Кос. Митровици, у почетку окупације био на миру — доцније постао подозрив властима, због честих дошвора са народом, те већ у јануару 1916 год. био је на Копаонику. Ту се лаћа организације комитских чета. Њему прилазе из Црне Горе нешто доцније Јован Радовић, Миленко Влаховић и Милан Дрљевић. Коста Војинозић чинио је велике услуге Србима у окупираној Србији :и, наносио много штете угњетачима. Он је био ГЈрикупио доста четничких група, које су крстариле по планинама Топлице и Јабланице. Коста Милованозић (Пећанац, резер. официр) са аеропланом долази из Солуна и, спушта се на Копаоник (12 септембра 1917), за чији долазак убрзо сазнају многе четничке групе. Коста Пећанац почиње да врши организацију чета и, да се упознаје са приликама у Топлици и Јабланици. Бугари осећају промену неку по држању Срба. Постају опрезнији, појачавају свуда страже и, издају „оштре наредбе за рекрутацију". Софијски листови: „Препорец", „Утро", ,,3арја" већ (10 јануара 1917) издају и распоред рекрутације. И, када се „наборна комисија" за Врање и околину кренула у Јабла-

* Види: Б. Јевтић — „Сарајезски Атентат", Сарајево 1923, Д-р Ситон Ватсон — „Сарајево", Београд 1926, Д-р Б. Черовић — „Босански одладинци и Сарајевски атентат", Сарајево 1930, Д-р П. Слијепчевић — „Напори Б. и X. за уједињење и ослобођење", Сарајево 1930, Л. Пфефер — „Истрата у Сарајевском атентату", Загреб 1938, Д. Јевђевић — „Сарајевски атентат", Загреб 1934, I- Мапс11 — В1е НаБвБигјЈег ипс! с1Је бегБхзсће Рга^е, ^1еп 1921, као и друге: „Оптужба и осуда" Државног одвјетништва у Бања Луци 1915, итд.