Opštinske novine

3*

Четничка акција

241

основано државно тело, .под жезлом Хабсбуршко -Лоренске династије итд." Хрватски и српски гаступници Далмације Н а Царзвин. већу у З.адру (Др. Д. Баљак, Др. ј. Бианкини, дон Иво Продан и други) 14 априла 1918 год. изјавили су (пред Др. А. Корошцем): „Да су солидарни са радом „Југослов. клуба" у Бечу, у погледу уједињеља итд." — Крфска декларација (20 јула 1917) на Крфу, где претседник Краљев. српске владе Н. Пашић и претседник „Југослсв. одбора" Др. А. Трумбић уговарају: „Да је једини и неотступни захтев Срба, Хрвата и Словенаца, да по начелу слободког самопредељења народа, буду потпуно ослобођзни сваког туђинског ропства, и, уједињени у једној слободној, националкој и независној држави итд. у којој би владала династија Карађорђевића..." 5) 1918. 1од.: Српска војска жели кући да иде. Предузима се све да офанзива што пре отпочне. Четничка акција, са офанзивом са Солунског фронта (2/15 септембра 1918) после сјајне победе над Бугарима код ДоброГ поља, где (по рапорту самога Паула фон Хинденбурга од 3 октобра 1918 упућен канцелару Принцу Максу од Бадена: „После слома Македонског фронта сви су изгледи на даљи успех изгубљени" итд.) је решен рат, добија своју завргину функцију. Четничка акција постиже врхунац, а тиме и крај свога деловања. Заостале чете, одметници у Црној Гори излазе из шуме и већ се 16/29 септембра стављају војводи четником Кости Пећанцу (сви који су били са Рад. Вешовићем генералом) на расположење. И, он с њима заузима Пећ. „Зелени кадар", војници Југословени у А устроугарској војсци стављају се Српској војсци у помоћ. Српска војска муњевитом брзином, потхрањизана чудотворним напитком националног поноса, јури напред: 15/28 октобра заузет је Крушевац, 18,31 октобра Гргур Ристић п.пуковник (гекерал у пензији) са евојим 2. југосл. пуком заузима Скадар, 19 октобра (1 новембра) заузет је Београд, у који пошто протерује непријател»а преко Саве улази Душан Т. Си.иовић п.пуковни:; (армиски генерал) на челу сзога 7. пешад. пука Краља Петра I. Тога дана заузет је и Зајечар, 23 октобра (5 новембра) заузима са 2. батаљоном 2. југосл. пука Свет. Г. Николић п.пуковник (пуковник у пензији) Цетиње — које га бира и за почасног грађанина, 24 октобра (6 новембра) улази у Сарајево Живзн Ј. Ранковић п.пуковник (генерал у пензији) на челу свога 14 пешад. пука, (сада Краља Петра II) по чијем се имену назива један трг,

25 октобра (7 новембра) етиже у Загреб Душан Т. Симовић п.пукозник (армиски генерал) по наређењу Врховне Команде, где од бивших заробљеника формира 25 пешад. пук и друге потребне јединице и, ставља се Народно.и већу у Загребу на услугу. Тога дана после Подгорице и Цетиња кзје га бира и за почасн. грађанинд (улази са одредом из 2. југосл. пука) Свет. Т. Си.мовић п.пукозник (генерал у пелгији) у Котор, 27 октобра (9 новембра) улази у Нози Сад Еојислав Бугарски мајор (сада у пензији) на челу сзога 1 батаљона 8. пешад. пука Књаза Александра, 1/14 новембра заузима 'Се ВироЕигица и Печуј; тога дана долази у Дубровник 2. батаљон 14 пешад. пука (сада Краља Петра II) под командом команданга батаљона Дим. Митровића мајора (пуковник у пензији), 2/15 новембра Српска Еојска заузима Сушак, Бају, Оршаву, 5/18 новембра улази у Сплит Стојан Трнокоповић мајор (почив. генерал) на челу свога 1 батаљоиа 13 пешад. пука „Хајдук Вељка" Српска војска 6/19 новембра улази у Сегедин, а 9/22 новембра у Арад. Зауставља се и, чека решење Мировних конфгренција. Витешки краљ Алексачдар I Ујединитељ, у часу када је Српска војска ушла у Београд као Врховни командант Српске војске добија писмо, које му је упутио Главни командант Савезничких војсака на Солунском фронту, генерал Франше д' Епере: „У тренутку када су, после шестоденељних победоносних бораба, Ваше славне трупе триумфално ушле у Београд, ја сам срећан што могу изјавити Вашем Краљевском Височанству, своје велико дивљење пред легендарном храброшћу, којој ое има захвалити те су старешине и војници Српски уз припомоћ Савезничких војсака могли једким налетом поново освојити освештано тле своје Отаџбине. У току ове сјајне епопеје, која ће се убрајати у најлепша ратничка дела, мени је било особито пријатно видети како са Вашим трупама, раме уз раме иду Француске трупе, чија се симпатија га Вашу ствар само повећала од нихова доласка у помоћ Србији 1915 год. Приликом коначног Ослобођења Ваше земље, молим Ваше Краљевско Височанство, да изволи допустити изјаву мојих најтоплијих жеља, да нас овај догађај, који чам је свима драг, приближи славноме миру, у којем ћс војска и народ Српски дочекати остварењз својих праведних националних аспирација." * Четничка акција у епохи „Четнички врхунац" даје од себе све — „Себ преговор, највише се може". Сва у лаворикама, свуда — „са камом и бомбом" и „са пером и делом" — успева, топи се, да би вечно живела у слави.