Opštinske novine

Национална ул ога градова

247

сматрати као израз једне опште тежње градског живота да потиомаже и да усваја новитете, искуства, специјализацију и стварање стручних лица. Али, оно се исто тако може приписати једним делом и већим финансиским изворима града, већој подели рада и већем утицају организоване обавештајне службе и притиску извршеном да би се сломио отпор постојећих појединачних интереса и установа. Профеоори школа по великим варошима најбоље су плаћени и најспремнији. Како по основним школама тако и по оним вишим постоји већи број ученика на једног професора у великим градовима него у малим. Уоппгте, градски центри много су напреднији у томе погледу од малих и сеоских општина, мада они не дају увек прилике својим становницима да се широко користе овим преимућствима. Разонода Све што се тиче разоноде тежи да постане веома значајан део живота града. Разонода у граду разликује се специјално од разоноде у сеоским крајевима већом специјализацијом и комерцијализацијом. Трговачка предузећа која имају за циљ разоноду теже да у широкој мери задовоље пасивну разоноду, док форме разоноде, које подразумевају извесну дозу активног учешћа, највећим делом су потпомагане материјално од разних организација јавних и приватних које немају трговачки карактер. Јавни издатци за разоноду у градовима са више од 30 хиљада становника расту са пространством града. Просечни издатци у градовима износили су у 1931 години, 1,63 долара по глави односно 3,5о/о од целокупног општинског буџета, поред утрошка, од 0,61 долара, по глави становника, за библиотеке. Сем помоћи коју указују библиотеКама, општине троше мало за културне делатности, као концерте, музеје, уметничке и васпитне преставе, оперу и позориште. Мада број, разноврсност и квалитет разоноде расте са величином града, ипак су разоноде, у односу на становништво многобројније у малим градовима или у градовима средње величине. Исто тако и учешће у разонодама много је веће у овим градовима. Градови средње величине имајунајвеће пространство паркова у односу на становништво и сеоски крајеви располажу, очигледно, природним изворима поља. Велики градски цечтри имају ипак то преимућство пгго имају врсте разонода које делују веома васпитно, као што су уметнички музеји и симфониски оркестри. Вера Опште је мишљење да се вера не развија по градовима, за које њихови критичари кажу да су огњишта материјализма, рационализма и скептицизма. Ипак, у колико цркве пружају обавештења о верском животу, потребно је изменити ово мишљење. Очигледно постоје велике разлике између грађана у по-

гледу односа које они одржавају са црквом. Мада је црква дала више отпора урбанизацији него већина наших институција, градска и сеоска црква показују знатне различитости. Око 60% одраслих по градовима посећују цркву, према 50 «/о само одраслог сеоског становништва. Стари градови нарочито се одликују многобројном посетом цркве; у градовима који су се брзо развили и у онима који имају велики проценат мушког становништва ова посета је релативно слаба. Расподела вероисповести варира знатно према величини града. Број протестаната опада са величином града, док број римокатолика и Јевреја расте са величином града. Ово, изгледа, стоји у вези са приливом досељеника, који у главном припадају овим двема вероисповестима. Домородци и стари досељеници, чији је проценат већи на селу, припадају углавном протестанским групама, код којих је припадништво цркви више резултат слободне воље, а последица тога је да изгледа да су они малобројнији. Напротив, људи са фарма и са села, који немају у својој општини цркву своје вероисповести посећују често цркве малих и великих градова и тако повећавају број посетилаца градских цркава. Мада је само једна седмина од 211 хиљада верских зграда у Сједињеним Државама подигнуто по градовима, оне престављају више од половине од 4 милијарде долара инвестираних у верске зграде. Али, како број припадника сваке религије варира са величином града, просечна инвестиција, за одрасле, већа је само за једну трећину у градовима него у сеоским крајевима. Као што је случај и са биоскопима, и градска црква тежи да буде импозантна грађевина, која ће бити у стању да прими велики скуп људи. Просечни дуг цркава ва по градовима је 20 хиљада долара, али просечни дуг по одраслом припаднику је скоро исти у граду као и на селу. Годишњи просечни издатак по цркви у градовима је 4 пута већи него просечни издатак за целокупну земљу. Мада сеоске заједнице дају више него што износи њихов део за цркву, две трећине сеоских цркава немају сталне свештенике, што се ретко дешава по црквама у градовима. Свештеници по градовима имају више образовања, али скоро 9/10 свештеника служили су прво у некој сеоској цркви: из тога се може закључити да сеоска црква служи као место за изучавање свештеничког позива. Добровољна удружења Знатан број градског становништва, нагомиланост станова, закрченост саобраћаја и ужурбани и неуредни ток живота градских гомила изгледају да су у стању да умање велику друштвену усамљеност која је тако карактеристична појава градског живота. Становник града, чије су породичне везе лабавије, који услед своје покретљивости ретко има какве друге везе сем са суседством, који станује 4