Opštinske novine

248

Београдске општинске новине

у једној неодређеној средини која нема заједнички живот о коме би вредело говорити, он живи у једној релативној друштвеној усамљености ако се упореди са сеоским становником, чија породица и средина употпуњују, стабилизују и контролишу његов живот и његово владање. Али, ако у граду непостоји систем друштвене организације који задовољава све или већину у погледу потреба друштвеног живота, грађанин замењује или употпуњује своје интимне друштвене односе, који су на селу засновани на породици и на суседству, придружујући се извесном броју група које су организоване за постизање извесног одређеног циља. Из тога произилази да је град место постанка велијког броја добровољних удружења, чије су службе за разоноду, културне службе, добротворне, економске и грађанске исто тако неопходне, као званичне установе с јене стране и приватна трговачка предузећа с друге стране. Велики градски центри не само да имају највећи број најразличитијих и специјализованих удружења, већ се они у својој акцији труде да прошире покрет на мале општине и сеоске крајеве, стварајући код њих једну врсту активности која је својствена градском животу. Али, с друге стране, удружења чији се чланови регрутују на једној широј основи и која нису јако специјализована, имају, укупно узевши, већи проценат припадника, по глави становника у малим општинама него у великим метрополитенским центрима. Обрнут је случај за удружења са специјалним карактером, која своје чланове могу да регрутују у ограниченом броју. | Делатности ових добротворних удружења, било да су оне забавног верског, политичког, економског културног или политичког карактера представљају оквир, у коме становник града изражава и развија великим делом своју личност, стиче свој положај и испуњава низ акција које сачињавају његову каријеру. Ове организације стварају и управљају јавним мњењем и колективном делатношћу у градским заједницама. Како се за већину ствари општег интереса, не може обраћати одвојено различитим интересима, то се посредством организација којима људи припадају може стварати закључак о њиховим интересима и о њиховом стању с обзиром на заједничку акцију. Према томе, ове организације, у којима грађанин стварно живи као др5шггвено биће, теже да постану групе у којима се концентришу интереси и различите струје и преко којих јединке изражавају своје потребе и своје жеље и утичу на друштвену политику. Способности и потпуно формирање. Добре стране и користи, а исто тако и рђаве стране и опасности од градског живота, када се он упореди са селом, могу се посматрати са многих становишта. Ту се ради о биолошким и физичким користима једног и дру-

гог начина живота, подразумевајући ту изгледе за чување здравља и продужење живота, становање у пристојном стану, добијање задовољавајућег рада, довољних средстава за сигурност и одржавање удобног и одговарајућег нивоа живота и уживање задовољстава, даље, о социјалним и физиолошким утицајима, који се мање виде али су врло значајни, и подразумевају могућност потпомагања стварања корисних удружења, и развој и потпуну формацију јединкЈ. Не улазећи у питање релативног значаја урођених способности у односу на усавршавање које човек дугује самом себи, интересантно је да се испита да ли постоје знатне разлике у погледу формирања између градских и сеоских заједница и дали се они могу приписати разликама у урођеним особинама становништва. Ако би се показало да ове разлике проистичу од урођених способности, могућности напретка, уздизањем једне групе на ниво друге, биле би очигледно мање, него ако би ове разлике долазиле услед утицаја саме околине. Извесне предности градског живота изгледају неопходне људима који желе да постигну циљеве које модерно друштво сматра као веома значајне и поштовања достојне. Могуће је да су критеријуми успеха који су омиљени у нашем савременом друштву у главном критеријуми градске цивилизације и да сеоски становник треба да буде оцењиван према другој јединици формирања, која ће одговарати свету у коме он живи. Али, било у добром било у рђавом погледу, и тај свет изгледа да носи печат урбанизма у све већем степзну. Упоређење између америчког и европског урбанизма. Урбанизација Сједињених држава је само слика једног светског покрета, који се нарочито осетио са својим дејством у земљама које је захватила индустријализација. Из неколико разлога немогуће је стриктно упоређење између Сједињених држава и Европе, у погледу извесних битних фаза урбанизације. За извесне главне тачке не постоје чињенице које се могу упоређивати за разне земље. Треба подвући да су Сједињене државе највише задоцниле у погледу прикупљених података који се тичу градова. Када се располаже са податцима о сличним тачкама, оне се често не могу упоредити јер се употребљавају различите јединице, различите методе документације и јер постоји разлика у датумима када су информације прикупљене. То је случај са демографским податцима и са чињеницама које се односе на највидније физичке карактеристике града. Ип.ак се могу учинити извесна општа упоређења. Разуме се, да се при овим упоређењима неће водити рачуна о значајним разликама које постоје између различитих земаља Европе, а још мање о огромним разликама на које се наилази у унутрашњости сваке земље.