Opštinske novine

286

Београдске општ инске новине

ништвом поглавара Свете српске православне цркве, подиже се величанствени храм у Београду на Врачару на месту где су спаљене чесне мошти Светитељеве, као видан и вечити споменик дубоке захвалности свега нашега народа своме првом Архиепископу, Учитељу, Просветитељу и Препородитељу српском, Великом Угоднику Божјем, Равноапостолу и Светитељу Словена Светоме Сави. Нека неизмерна милост и благодат Божја чува у сва будуКа времена овај молитвени дом као светлу лучу и снажни духовни ослонац наше свете православне вере и огњиште хришћанске честитости и нека он буде неисцрпни извор еван■ђелских истина, братске љубави и међусобне слоге на славу Божју, на добро наше Свете православне цркве, на сре^у и напредак нашег узвишеног Краљевског Дома и целог нашег народа. Амин.

Претседник Београдске општине г. Влада Илић са генералитетом на свечаној литнји

Пројект дадоше архитекти г. г. Богдан Несторови-Ц и Александар Дероко уз сарадњу инжењера г. Всјислава Зађине. Изводи предузећз ,,Расина". Затим су пришли камену-темељцу Њ. Св. Патријарх Гаврило, Краљевски намесници гг. д-р Раденко Станковић и д-р Иво Перозић, Претседник Краљевске владе г. Драгиша Цветковић и Претседник Београдске општине г. Влада Илић и извођачи пројекта, и ту су потписали повељу. Повеља је стављена у нарочити стаклени суд, Краљевски намесник г. д-р Раденко Станковић је напунио суд тај маслиновим уљем; суд је затим затворен и стављен у једну лимену кутију, која је спупгтена у камен-темељац. Потписници повеље прилазили су, један по један, камену-темељцу и сваки је ударио по трипут чекићем по месту где је стављена повеља. ПОРУКА Њ. КР. ВИС. КНЕЗА-НАМЕСНИКА Претседник Краљевске владе г. Драгиша Цветковић обратио се тада присутнима овим речима:

Господо Намесници, Ваша Светости, Његово Краљевско Височанство Кнез Намесник Павле (Живео!), услед свог службеног пута у иностанство није могао узети личног учешћа у озом свечаном чину Српске православне цркве, у освећењу темеља нашег највећег историског храма Светог Саве. По највишем налогу приликом полагаља повеље у темеље озог величанственог храма додељена ми је част да Српској православној цркви и нашем народу у име Његовог Краљевског Височанства саоггштим ову поруку: ,,Са дубоким пијететом хришћанске побожности по лажемо повељу и учврш^ујемо каментеллељац у основе будућег величанственог саборног храма, који се подиже на овом историском месту у спомен и славу најве^ег српског просветитеља Светога Саве. Нама чини особито задовољство и радост да суделујемо у овом свечаном акту, са којим се ссвежавају и снаже светле традиције наше прошлости и у коме се манифестују осе-Нања дубоке народне захвалности према великим делима и заслугама Светог Саве. У пуној вери и нади да ^е милост Божја и љубав нашега н арода помоћи нам да остваримо побожну и родољубиву замисао подизања Светосавскога храма у дичној престоници Београду — ми на/срдачније поздрављамо озу дивну и значајну свечаност". Присутни су поздравили читање ове поруке бурним клицањем Њ. В. Краљу, Краљевском Дому и Краљевским Намесницима. БЕСЕДА Њ. СВ. ПАТРИЈАРХА Њ. Св. Патријарх Гаврило одржао је затим дужу беседу, у којој је, између осталог, рекао: ,,Св. Сава својим богоугодним радом поставио је чврсте темеље јединственој српској цркви, јединственој српској држаги, јединственој српској култури и просвети, усздио је у срца својих сународника пречишћену свест и жарку љубзв према свима вредностима које услозљавају црквени, народни и државни заједнички жхвот и рад, а тиме свестрано обрадио духовно, интелектуално и национално уједињење српскога народа. Овакав изванредан таленат, оваква знаменита улога, оваква далекосежност гледања и делања по судбину једног читавог народа испод скромне испосничке мантије младог светогорског монаха, није дело људи, већ дело Божјег провиђења, дело Божје воље. Пророк Мојсије извео је израиљски народ из вавилонског ропства и воде^Ки га у обе^ану земљу, кроз пустињу, добио је од Бога закон и у пустињи умро. Св. Сава извео је свој народ из пустиње мрака и лутања, дао му је Божји закон преко Православне цркве, увео га је у живот слободе и светлости и — посветио се. Са примањем и сазнањем хришћанских истина свете православне вере, Срби су у исто време пришли ери духовног изграђивања и упознали елементе византијске културе и образова-