Opštinske novine
9
Друштвена хроника
287
ности, богословско-филозофске норме и мисли, системе и -дисциплине правне науке,. искуство и вештину књижевности и уметности, и политичке и административне идеје. У крилу народне Православне цркве стекао је наш народ сазнање о богоустановљености државе и државних власти и о служењу њиховим циљевима царства Божјег на земљи. Православна црква постала је најизобилнији извор духовних и моралних вредности и најбодрији чувар националног самосазнања и државне националне мисли. Њена богоугодна и родољубива мисија, као светла витлејемска звезда, служи путоказом за живот српскога народа у његовом историјском путу од Св. Саве, па све до наших дана. Отуда је свестрана делатност Св. Саве, почетак нове ере у животу српскога народа. Њ. Св. Патријарх је затим истакао да је и после маричке погибије и после косовске катастрофе, снага и моћ духовног јединства Српског народа, која је имала неисцрпни извор у творевинама Св. Саве, остала чврста и непобедима кроз све векове тешког робовања.
присуству великодостојника народне државе и уз учешће огромних маса благочестивог народа српског, осветио је камен темељац храма Светога Саве. Каква силна разлика између Београда онда и Београда данас, између судбине народне у оно црно време наше историје и његове судбине данас, на измаку четврте деценије двадесетог века. Над тврђавом Београда у време спаљивања моштију Св. Саве, виле су се непријатељске заставе. Освајач је у својој необузданости уништавао потиштену рају, која се грешила о грубе законе силе тиме, што је истрајно веровала у свој васкрс, у своје великане из прошлости, у Св. Саву више од свих. Није било довољно сломити физички отпор поробљених Срба; требало је томе жилавом и неустрашивом народу убити веру, угасити оно свето кандило што је светлело у густој тами и загревало српска срца; требало је разорити онај Светосавски храм који је сваки Србин изградио у срцу своме, коме је служио,
Краљевски Намесник г. д-р Иво Перовић, Њ. Св. Патријарх Гаврило и претседник Београдске општине г. Влада Илић потписују повељу која је узидана у темеље Храма св. Саве
,,Будимо благодарни Св. Сави и у дубокој захвалности са осе^ајем и мислима, са жељама и молитвама, са речима и делима, вазда и свагда са благословом Божјим: „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави" завршио је свој говор Њ. Св, Патријарх. ГОВОР ПРЕТСЕДНИКА БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ Г. ВЛАДЕ ИЛИЋА После Њ. Св. Патријарха, одржао је претседник Београдске општине г. Влада Илић овај швор: Господо Краљевски Намесници, Ваша Светости, Драга браћо и сестре, Пре равно 345 година Београд је био сведок једног болног догађаја; на овоме месту завојевач је спалио мошти најве^ег српског просветитеља Саве Немањића, коме наш народ дугује за свој културни развој више него и једном своме сину у току своје дуге историје. Данас на томе истоме месту, Београд је сведок народне благодарности своме великом светитељу. Поглавар Светосавске цркве Христове, у
у коме се Богу молио, из кога су му стизале утехе и бодрене наде. То огњиште вечите ватре Србинове требало је угасити за свагда. Зато су мошти Св. Саве, чак из Милешева донесене овде на Врачар и спаљене. Београд се згрозио тога кобнога дана. Сн је тада био војнички центар, једна важна тврђава моћног завојевача. Културни и привредни живот из доба српске деспотовине није се више осе^ао. Уместо да се развија, да расте, да зрачи у овоме делу Европе, Београд је животарио око тврђаве у којој су се гушили војници освајача. До њега су са свих страна допирали јецаји поробљене раје. Кад је пламен избио испод ломаче на којој су се налазиле мошти српског светитеља Београд се могао посматрати са овога места тамо далеко на савској и дунавској падини, приљубљен уз градске зидине без и једног торња којега би крст красио. Данас, после 345 година ово покољење српскога народа осве-Кује камен темељац велелепног храма посве^еног Светитељу Сави. На истом месту на коме су спаљене његове мошти али