Opštinske novine

Друштвена хроника

295

СЛАВА ОБДАНИШТА НА ДУШАНОВЦУ Обданиште на Душановцу нрославило је своју славу на дан 22 маја 1939 год. После службе Божје претседница управе Обданишта г-ђа Јел. Марић, супруга индустријалаца из Белог Потока, поздравила је госте и у исто Јвреме истакла задатак и циљ рада Обданишта, у хоме се сада издржава 55 деце. Обданиште уз старање родољубивог грађанства и новчану помоћ, коју добија редовно месечно о& Београдске општине, труди ое да прикупи сву сиромашну децу предграђа Петар Мркоњић, Душановац и Маринкова Бара. Како сиромашне деце има врло много, то у своме говору обраћа се претставнику Београдске општине с молбом, да им се месечна помоћ од Београдске општине повећа. Претседника Београдске општине заступао је г. Живан Ранковић, градски већник, који је поздравио Претседницу и управу Обдапишта. Он је у сроме говору истакао : „Да ће учинити апел и умолити Претседника Београд. општине Г. Владу Илића да се овој оправданој жељи Управе Обданишта изађе на сусрет. По том је навео, да он сигурно рачуиа да, ће племенито срце Претседника Београдске општине, које је увек топло куцало када су у питању хумани потхвати, бити јиздашно наклоњено сиротињи и Обданишту предграђа Петар Мркоњић, Душановац, Маринкова Бара..."

Присутан је био и Г. Душа« Ђорђевић, управитељ основне школе на Душановцу и градски већник, поред већег броја одабраних грађана. СЛАВА ДРУШТВА ЗА ЗАШТИТУ И ВАСПИТАНзЕ ДЕЦЕ Друштво за заштиту и васпитање деце прославило је своју славу Св. Ћирила и Методија 24 маја т.г. у свом дому у Гарашаниновој улици бр. 34. Свечаности су присуствовали изасланик Њ. В. Краља капетан г. Кулунџић, изасланик Њ. Св. Патријарха, Прет■седника Београдске општине, Министарства социјалне политике и народног здравља, Министарства просвете, Црвеног крста и свих дечјих хуманих установа из Београда. Госте је поздравио потпретоедник професор г. М. Павловић. Г. Павловић се захвалио Њ. В. Краљу и свима хуманим људима који показују пажњу према овој установи, чији је задатак да подиже и оспоообљава за живот сиромашну децу, како би постала добри и корисни грађани. Рекао је да овај дом постоји 60 година и ,Да је у н>ему било просечно сваке године бар по 50 питомаца од шест до двадесет година етаростиј што чини завидну укупну цифру. Учинио је апел да се добри људн и у будуће сећају ове установе И да јој указују помоћ.

ГОДИШЊА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА ПЕНЗИОНИСАНИХ ОФИЦИРА И ВОЈНИХ ЧИНОВНИКА КРАЈБЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Средишња управа Удружења пензионисаних официра и војних чиновника Краљевине Југославије одржала је на дан 21 маја 1939 год. своју редозну Годишњу Скупштину у просторијама Београдског Официрског Дома са следећим дневним редом: 1. Конституисање Скупштине. 2. Поздрав Њег. Вел. Краљу и Министру Војске и Морнарице. 3. Свечано читање имена умрлих и живих друштвених Легатора, Великих добротвора, Добротвора, Утемељача и Почасних чланова. 4. Читање иззештаја о раду Управног и Надзорног одбора и тражење — давање разрешнице. 5. Предлог буџета за следећу годину. 6. Предлог Управе за допуну друштвених правила и евентуални предлози Чланова, Месних и Обласних одбора. 7. Избор нових чланова Одбора на место 1/з' отпалих чланова. Претседника Београдске општине заступао је Г. Живан Ранковић, генерал у пензији и градски већник. Министра Војске и Морнарице заступао је Г. Чедомир Шкекић, генералшт. бригадни генерал и начелник Наставног одељења у Главном Генералштабу. Команданта Београда заступао је Г. Светозар ХаЏић, пешад. бригадни генерал и помоћник команданта Београда.

Било је претставника и многих других корпорација, националних, просветних и хуманих друштава. Претседник Управног одбора Г. Васа Божидаровић, артил. пуковник у пензији, коме Средишна управа а и цело Удружење одаје пуну захвалност писмену и усмену за плодан и несебичан рад, прочитао је Годишњи извештај о раду Средишне управе. У томе извештају наглашено је нарочито: „...Управа Удружења увек је надахнута љубављу према целокупном официрском кору наше војске, морнарице и ваздухопловства. Ми, официрски ветерани, радимо за добр!о и садашњих и 'будућих генерација официра и чиновника свих категорија, који припадају оружаној снази наше Отаџбине. Љубав према Њ. В. Краљу, Заштитнику нашега Удружења, према узвишеном Краљевском Дому и према Отаџбини, даје нам снагу да на послу истрајемо. Радили смо одушевљено, увек руковођени идејом да наш народ треба да буде оличење поштења и жеље, да чинимо добра за оне наше друго!ве, који се налазе у тешким материјалним приликама. Трудили смо се да чинимо добро, наравно у границама наших скромних могућности, и породицама оних друтова, који нису били чланови нашега Удружења. Велике међународне компликације ометале су наш рад. Усп-ех у нашем раду ометале су и наше унутрашње прилике... Али, ми још једном изјављујемо: да ми искрено, пријатељски и другарски радимо за све наше