Opštinske novine
296
Београдске општинске новине
пензионисане официре, војне чиновнике и породице погинулих и умрлих, без обзира да ли еу они припадали Српској, Црногорској или Аустроугарској војсци." „...Официрски кор најбриљантнија је организација у нашој земљи. Наш позив, наше лепо распитање и наша општа култура упућује нас да се једни на друге наслањамо и да сви радимо за једног а сваки појединац да рада за све... Ако хоћете, другови, да то постигнемо, онда уписујте се сви у наше Удружеше, па ће нам свима бити добро..." Претседник Управног одбора Г. Васа Божидаровић артил. пуковник у пензији, пошто је предложио конституисање Скупштине (изабрана 2 оверача записника), прочитао поздравне телеграме: Њ. В. Краљу, Министру војске и морнарице, завршио је читаше Годишшег извештаја о раду Средишне управе. Годишња скупштина пажљиво је саслушала Годишњи извештај претседника Управног одбора, са аплаузом и благодарношћу примила га. Надзорни одбор, у име претседника п.претседник г. Радомир Јовановић, бригад. генерал у пензији, прочитао је свој Годишњи извештај. У извештају, поред
о-сталога је истакнуто: „...Рад Управног одбора у сваком погледу је похвалан и Надзорни одбор сматра за дужност да изјави своје признање нарочито Претседнику Управног одбора Г. Васи Божидаровићу пуковнику у пензији на његовом неуморном заузимању за добро Удружења." Годишња скупштина примила је Годишњи извештај Надзорног одбора, саслушала и примила буџет као и предлог Управе Удружења за допуну друштвених „Правила". Дата је разрешница Управном и Надзорном одбору. Настала је дискусија, у којој је истицано да се предузму све мере, те да се пензије чланова Удружења поправе и еведу на пензије по најновијем закону. Претседник Управног одбора молио је заступника Београдске општине, да код Претоедника Г. Вл. Илића изјави њихово поштовање према Београду, као и молбу да им Београдска општина учини једну малу позајмицу да би завршили започети дом у Ррњачкој Бањи. Годишња скупштина завршила је свој рад избором нове управе Управног и Надзорног одбора.
Четрдесетогодишњица Друштва „Кнегиња ЈБубица"
Друштво „Кнегиња Љубица" прославило је 7 маја т.г. један леп јубилеј, четрдесетогодишњицу свога рада. Тим поводом одржана је свечана приредба на Коларчевом университету, којој су присуствовали, поред управе Друштва, изасланик Њ. В. Краља пуковник г. Љубомир Полексић, супруга Краљевског намесника г. д-р Перовића, епископи г.г. Доситеј и Серафим, претоедник Касације г. Р. Јанковић, сенатор г. Свет. Томић, изасланик Миниетарства социјалне политике и народног здравља г. Љ. Хофмановић, изасланик Министарства просвете г. Брана Крстић и многе друге угледне личности. Са прославе је упућен поздравни телеграм Њ. В. Краљици Марији. Претседница друштва г-ђа Нака Спасић поздравила је госте. Г-ђа Минић је прочитала извештај о 40-годишњем раду Друштва. Друштво је основала г-ђа Милка Свет. Вуловића 1899. г. Задатак је Друштва био: помагање цркава и манастира у Старој Србији и Македонији, помоћу којих се тада једино могло радити на одржавању духа и националне свести нашег поробљеног Српства. Друштво је тако радило све до 1912 године, тако да нема цркве, нема манастира у Јужној Србији где није доспела помоћ Друштва „Кнегиња Љубица". Рад друштва до 1912 био је тајан, преписка је вођена са српским митрополитима, свештеницима, учитељима, четницима, трговцима и другим националним радницима. Ствари су преносили поверљиви људи. После рата рад друштвени је проширен на културно-просветно и национално поље. У току тога времена, Друштво је, преко својих опуномоћених лица, образовало 35 помоћних пододбора, са истим правилима и циљевима. Од тих пододбора неки имају и евоја ђачка склоништа, где исхрањују сиромашнију децу, а други раде на национално-културно-просветном пољу, спремајући женску омладину за добре домаћице...
Друштво је подигло и две спомен-цркве, једну у Штимљу на Косову посвећену Осветницима Косова, подигнуту 1913 и 1914 године. Пошто је за време светског рата црква оштећена и оскрнављена, после генералне оправке морала се поново осветити 1923 године. Ва време балканског рата друштво је прилагало за болнице болнички материјал и преобуку за рањенике, што су саме чланице прикупљале и шиле. Тако исто 1912 године и 1913 друштво је послало добровољцима три заставе. Чланице одбора за време ратова предано су радиле по болницама, као добровољне болничарке. За време повлачења војске 1915 године Милка Вуловић, претседница друштва, са секретаром и чланицама избеглицама, прикупљале су добровољне прилоге у Нишу, па^ с тим новцем, и великим прилогом Црвеног крета, отвориле су одмориште у Штимљу за ратнике, који су овуда пролазили, снабдевајући их преобуком и оеталим најпотребнијим стварима. У циљу прикупљања прилога, друштво је установило продају косовског божура 1911 године о Видовдану, што је Министарство просвете одобрило. Први цветак предат је Блаженопочившем Краљу Петру I Ослободиоцу. Са фресака класичних Дечана друштво је репродуковало славну лозу Немањића, да би се у што већем броју растурила по српским кућама. После свршетка светског рата, и проширења наше Краљев:ине, оеетила се потреба, нарочито у јужним крајевима, за збрињавање ратничке и сиромашне деце. У том зциљу, друштво је подигло Дом Милосрђа у Штимљу на Косову _и отворило склошппте за сиромашну децу. У том склоништу Друпггво издржава велики број деце, ђака основне школе са Косова и осталих крајева. Деца су под сталним надзором како у здравственом, тако и у васпитном погледу. Друштво стално помаже сиротињу у свима крајевима наше отаџбине, шаљући преко својих пододбора,