Opštinske novine

446

Београдске општинске новине

почетком XIX века, двоспратне зграде везировог дворца биле су плетаре облепљене блатом. Према дворишту су кровови напред испали, под крововима галерије дуж куће, на које воде широке дрвене степенице. По крововима велики број високих шиљатих оџака. Двориште пуно ђубрета. Унутрашњост конака исто тако бедна. Једино соба у којој је седео везир лепа, светла, сва у стаклу. Зидови прекривени белим муселином, уз зидове широки јастуци с наслоном. Под застрт дивним ћилимом. Паша је имао, поред женских одаја, салон и две собе. То му је била и канцеларија

стића Бадемлије, која се налазила преко пута „магистрата". У кући у којој је била смештена Народна канцеларија, смештена је доцније прва виша школа под управом Димитрија Исаиловића. Видећемо доцније да је у близини смештена и прва српска државна штампарија. Види се из тога да је кнез Милош намеравао, одмах после закључења мира са Турцима, да крај око Саборне цркве учини центром, одакле ће се управљати државом. Међутим, у близини тврђаве, којом је господарио везир, стално на домаку турских топова, Милош се није лагодно осећао у Београду. Зато

Прве српске приватне куће из доба кнеза Милоша (у улици Краља Петра преко пута Саборне цркве). Кућа лево: позната зграда Наума Ичка, у којој је била прва српска штампарија

и стан. Претсобље испред његових одаја заузимали су дању официри из његове свите. Такав је Београд затекао Кнез Милош када се преселио у њега после закључења споразума са Турцима. Ни за државне канцеларије ни за кнежев конак није било погодних зграда. Видели смо како се кнез Милош снашао и како је сместио свој двор и важнија државна надлештва у старе зграде око Саборне цркве, које је ту затекао. У томе крају смештене су и прве културне установе, које су осниване за време кнеза Милоша. Богословија је смештена у лепшој Кући Николе Хри-

је он 1817 прешао у Крагујевац, где је основао свој двор. Одатле, из Пожаревца и из других градова куда је путовао, управљао је земљом. Одласком Милошевим Народна канцеларија }е изгубила свој првобитни значај врховног државног надлештва и сведена је доцније на Београдски суд. Београд није могао у тим несређеним приликама између Срба и Турака да буде српска престоница. Није се могло ни мислити на какву озбиљнију грађевинску делатност. Од грађевина које су у то доба саграђене вреди споменути само кућу Наума Ичка, трговца, подигнуту 1825 на углу улица Краља