Opštinske novine

Уређење и организација Општине града Брисла

455

Према буџету града Брисла за 1939 год. највећа плата износи: Код општинског-градског секретара 90.СОО белгијских франака, што претворено по средњем курсу износи око Дин. 240.000,— годишње. Код директора 78.450 белг. франака или Дин. 203.970 годишње. Код шефа одељења 65.220 белг. франака или Дин. 159.572 годишње. Код шефа отсека 43.850 белг. франака или Дин. 115.010 годишње. Код писара прве класе 27.775 белг. франака или Дин. 72.205 годишње. Код главног благајника 66.064 белг. франака или Дин. 171.766 годишње. Код инжењера 62.000 белг. франака или Дин. 161.700 годишње. Код техничког директора 109.600 белг. франака или Дин. 284.960 годишње. Код геометра и цртача I класе 36.025 белг. франака или Дин. 93.650 годишње. Код кондуктера I кл. 25.000 белг. франака или Дин. 65.000 годишње. Код кондуктера II кл. 20.000 белг. франака или Дин. 52.000 годишње. Код експедитора и дактилографа 14.575 белг. франака или Дин. 36.895 годишње. Довољно је ово неколико примера да се види у каквом су положају градски службеници белгијске престонице. Може се приговорити да ;е разлика у курсу између белгијског франка и нашег динара много већа од разлике у куповној моћи једне и друге монете на одговарајућим тржиштима. Међутим, кад се проуче прилике на лицу места, рецимо у самом Брислу и у Београду, та разлика није тако велика. У Брислу, у пристојном ресторану у центру може се добро ручати за 10.— франака. У Београду такав ручак морате платити 28.— динара. Према томе може да се постави база за прорачуи о томе како су плаћени градски службеници у Белгији, а како код нас. Пореско оптерећен-е једног грађанина у Брислу износи око 490 белгијских франака, што претворено у динаре по средњем курсу износи око 1.280.— динара. Буџети града Брисла за последњи период од четири године нису били уравнотежени. Вишак расхода над поиходима износи годишње просечно око 34 500,000 франака. Међутим, ово се не може сматрати дефицитом, пошто се из ових сретстава врше огромне инвестиције економско-привредног или просветно-социјалног карактера. Довољно је навести као пример велике подземне радове у центру Брисла на спајању северне и јужне железничке станице, чија дужина пруге износи три километра, и на шта се има утрошити огромна сума од 93О ОСО.С0.франака, па да се види да вишак расхода над приходима нз долази отуд, што се приходи не би остваривали у предвиђеном износу, већ зато што су потребе за инвестицијама такве

природе, да захтевају повећање тих расхода и против буџетске равнотеже. Ова подземна железничка мрежа саображена је у свему потребама одбране од ваздушних напада, због чега се радови на овом послу обављају даноноћно. Издржавање полиције јако притискује буџет белгијске престонице, нарочито ужи Брисел, где се та полиција налази у далеко већем броју, него у околним општинама. Тако у самом Брислу један полицајац долази на сваких 60 становника, док у његовим предграђима долази по један полицајац на сваких, 120, 137, 178, 210 или 238 станозника. Услед овога граађни ужег центра су јако оптерећени наметима. Због тога је примећена појава, да је ужи центар Брисел I за последње две године смањио свој број становника за 33.000 душа. Ти су људи из центра прешли у предграђа, где су и терети далеко сношљивији. Из истих разлога становништво града Брисла опада, док предграђа расту. Овај приказ организације града Брисла неће бити потпун, ако му се не дода један приказ интеркомуналних односа у погледу саобраћаја, осветљења, воде, гаса итд. То мђутим мора бити предмет засебног написа. Бот Л, Паиловић

Ђорђе Јовановић: Напуштена — мраморна фигура, која се налази у Музеју Кнеза Павла д.