Opštinske novine

НАЦИОНАЛНА УЛОГА ГРАДОВА VI

ИНДУСТРИСКИ ЧИНИОЦИ И ТЕЖЊЕ До наших дана америчка индустрија била је јако географски сконцентрисана, али се данас врше извесне промене у распореду индустрије у земљи, што је знатно изменило физиономију градова. Уопште, индустрија се померила ка западу, али је овај покрет успррен од 1890. Извесне индустрије, као памучна, помериле су се у току послератне периоде из Нове Енглеске ка јужним државама иа Анлаттику. Од 1919 до 1929, например, број радионица памука у четири главне државе у Новој Енглеској спао је од 324 на 241, док се у текстилним државама Атлантика попео од 646 на 730. У исто време просечна величина радионица у Новој Енглеској такође се смањила, док се на југу повећала. У 1899 више од половина раденика била је запослена у државама Нове Енглеоке и средњег Атлантика. У 1933 било је свега 40°/о, али се и ова тенденција опадања успорила у последње време. Уопште, изгледа да постоји тежња да се индустрије мање ве? ( ују за покрајину у којој су се првобитно биле учврстиле, што раније није био случај. Извесне категорије индустрије преселиле су се из центра градова ка периферији, док су друге, код којих су велики капитали инвестирани у огромним и сложеним фабрикама и које захтевају многоб,ројну радну снагу, показале мање тенденције да пођу истим путем. Ова се појава специјално показује у великим градовима. Ипак, не може се констатовати на видан начин, да индустрија напушта градове, да би се раселила по слободним пределима. У 1933 нешто више од једве половине предузећа, која запосљавају радну снагу, била су инсталирана у главним градовима 33 индустријска центра, а око 20% у њиховој индустријској периферији, док се само 25% укупног броја ових предузећа налазило у неградским и неиндустријским крајевима. Може се уопште рећи да број индустрија које мењају своје место опада, мада мокрет померања градских центара ка метрополитенским пернферијама остаје и даље значајан. Индустрије, које се инсталирају у приградским зонама и по градовима-сателитима, чине то због извесних преимућстава над својим конкурентима, као, например, краћи и јевтинији транспорт, ослобођење од колективнкх уговора и избегавање

социјалне контроле, која постоји у граду, због јевтијих цена земљишту и због мањих такса. Градска заједница може из тога да извуче користи од повећања стабилности, отпорности и апсорпционе моћи радне снаге, које стиче предузеће услед повољно изабраног места,^услед мање претрпаности у саобраћају, услед" бољих хигијенских прилика и јавних служби које боље функционишу, а исто тако услед стабилизације фискалних извора. Користи које из тога проистичу за индустрију, често пута, добивене су на штету заједнице, а користи које има периферија често пута иде на штету централног града, специјално ако постоји политичка подвојеност, пошто град и даље може да користи индустрији својим јавним службама, без одговарајућег пореског оптерећења. Већа покретљивост робе, лнца и идеја, за коју имамо да благодаримо напретку наше технике, донела је, уопште, концентрацију индустрије и становништва у градским зоиама. Ова се еволуција могла недавно констатовати на југу, а нарочито на западу. У самим метрополитенским зонама постоји тенденција за гушћим груписањем на ивицама града. Детаљна трговина почела је да се растура по периферским зонама, у исто време кад и становништво. Ипак извесне врсте индустрије, као индустрија одела, штампарије, а исто тако и лака индустрија, као и трговачке канцеларије и велики магацини, претпостављају још увек центар града. Америчка индустрија има јасно изражену тежњу за стварањем индустријских и трговачких конзорцијума. Ове знатне организације показују покрет у корист централизације финансиске контроле и развоја великих корпорација. Из тога произилази централизована контрола индустријских локалних делатности, што чини да је индустрија мање везана за интересе локалне заједнице, него што је био случај у току ранијег периода, када је једна индустрија више задовољавала локалне потребе и када су предузећа у главном припадала домородцима. Ако монопол с једне стране у извесној мери ограничава покретљивост капитала и на тај начин спречава корисна и ножељна премештања индустрије, централизација контроле има за последицу да утиче на учвршћивање индустрије у рационалнијем смислу, у погледу националном и не узимајући у об-