Opštinske novine

466

Београдске општинске новине

да оствари битне измене у постојећем реду. Градови су увек били сматрани као колевка проналазака и револуције. Они профанишу веру и светиње, демократишу науку, проналаске и укусе и томе изазивају жеље и фаворизују живост. Живот у граду тежи да створи усамљене душе, да ослободи појединца његових навика, да га стави лице у лице са социјалном празнином и да га ослободи утицаја традиције која је деловала на његов став. То омогућује да се разуме дело које су извршили градови и неред који их карактерише. Величанственост града у стању је да узбуди душу људи и да надражи њихову машту. Не гоне човека у граду да мисли и ради и не дају укус градском животу само велике димензије грађевина, тутањ саобраћаја, излагање богатства поред беде, већ такође и велика и импозантна манифестација човечијег духа и осећај личне слободе сред једног разноврсног културног жиЕота. У модерној цивилизацији финална борба између непријатељских сила започиње и завршава се у граду. Живот појединца и друштвена солидарност изгледају у градским заједницама као да висе о концу. Лабавост односа између људи, заснована великим делом на интересу, приказује градски живот као врло трошан и склон да буде поремећен многобројним чиниоцима, који, делимично или у целини, измичу контроли појединца. То може да натера једне да испоље најплоднији таленат и храброст хероја, док су други обузети осећајем неодољиве слабости и очајања. Осцилирање становника града између крајњег индивидуализма и смишљене колективне акције са својим суграђанином, резултат су супротних сила које на њега делују. Али, баш због трошности основе на којој почива његова егзистенција, становник града склон је да има осећање веза које га спајају са другима, да има космополитске погледе и да се придружује више или мање другима ради постигнућа сличних, ако не заједничких циљева. РАВНОТЕЖА ИЗМЕЂУ ГРАДА И СЕЛА Чак и да градски и сеоски свет благодарећи развоју модерног саобраћаја и везама које спајају град и село, теже да се иден-

тификују, постоје и даље разлике и сукоби међу њима. Град засењује у тој мери становнике села да их често нагони да емигрирају. С друге стране, пошто грађанин није у граду нашао задовољавајући живот, он често осећа носталгију за животом који је ближе природи и бега на село. Услед тога што је град постао неопходни саставни део цивилизованог живота, а како у исто време он лишава човека остварења великог дела његових најдражијих жеља, појавила се, још од када постоје градови, идеја живљења које је између ове две крајности, идеалног начина живота. У наше време овај се идеал испољава у покрету који је назван „рурбанизација". Он претставља напор да се оствари равнотежа између земљорадње и индустрије, између природног, неограниченог настањивања и претрпаности града. Узорна предграђа, градови у вртовима и становања у близини града јесу варијанте овог идеала и присталице широке индустријске децентрализације такође су одатле црпли аргуменат у корист свога програма у својим покушајима да у истој заједници комбинују преимућства градског и сеоског живота. Ако се прихвати да свестан социјални напор може да игра важну улогу у формирањ^ услова човекова живота, криза и данашње стање ствари изискују да се испитају брзо различити начини живота које можемо усвојити. Ако треба претпоставити живот на селу или у малим местима животу у малим или великим градовима, било у сваком или у извесном погледу, потребно је да се то испољи у нашој народној политици, у колико она потпомогне или кочи градске или сеоске тежње. Можда будућност наше цивилизације зависи у великој мери не од могућности за човека да се склони из града, већ од његове моћи да господари и користи снаге које њоме управљају. Сумњиво је да можемо очекивати да без постојања града уживамо у животу који нам пружа савремена цивилизација. Битни проблем који се у погледу града поставља јесте да остваримо неопходне услове да град учинимо подесним за становање људским бићима, у доба машине. Н. (Наставиће се)