Opštinske novine

Национална улога градова

465

нистрације, одузимајући граду право издаван>а дозвола и присвајајући себи дужност контроле у областима у којима је град већ дејствовао са пуно успеха, као што је случај у области хигијене и безбедности. Устави и закони државни, који државама дају контролу над изборним и фискалним системом, често су сметња за успешну акцију градских управа. Градови су често били спречени у својим напорима да сарађују са другим градовима, нарочито са градовима суседних држава. Најзад, услед тога што државне власти одлучују о градовима, проблеми који се овима поставл>ају често не добијају своје решење, јер су помешани са проблемима који интересују сеоске општине, одакле проистиче да су често непознате разлике у интересима између ова два типа општина. И поред свих ових сметњи, амерички градови почињу да излазе из своје усамљености, решавајући проблеме који им се постављају, у сарадњи са другим властима. Извесни напретци остварени су у погледу сарадње појединих општина, нарочито што се тиче организације заједничке службе за воду, канализацију, гашење пожара, здравствено старање и полицију. У изгледу је да се установи још активнија сарадња између градова, благодарећи добровољном груписању градова или градских чиновника у кругу Савеза градова и националних удружења. Већ више од једне генерације ова се удружења активно баве унапређењем градских техничких служби, побољшањем квалитета особља, усавршавањем његовим по уласку у службу и задружном куповином. Тек у току последње кризе федерална влада, која дотле у већини случајева није хтела ни да зна за постојање градова и разговарала је са њима само преко органа појединих држава, почела је да увиђа потребу да дирекгно разговара са градовима као са политичким, економским и социјалним јединицама. Везе које постоје између федералне владе и града јесу у већини случајне и ванзаконите. Оне су произашле из просте административне потребе да се установи један ефикасан додир, или из лутања државних органа. Федерална влада званично признаје као политичке јединиец само поједине државе. Недавни критични догађаји изазвали су потребу установљења контакта између федералне владе и градова. Стара административна хијерархија: федерална влада — државна влада — локална самоуправа постоји поред нове хијерархије и директног контакта између федералне владе и самоуправне власти. Изгледа да се дошло до раскрснице путева и да се ту налази зачетак важних промена за будући развој америчког облика владавине. Из извесних недавних мера може се закључити да се дошло до сазнања, да градски живот поставља нарочите проблеме и показује нарочите карактеристике. Пошто у многим областима јавне делатности, а нарочито

у погледу програма социјалне заштите, градске заједнице изгледа да су много напредније него наше сеоске општине, како у погледу приватних тако и јавних установа, усвајање јединствених правила за целу земљу, не водећи рачуна о појединим разликама, имало би за дејство нивелисање на ниже онога што су вароши већ оствариле у овој области. У њихорчм битним формама односи између града и владе још увек су у зачетку. Мада је већина нашег становништва градска, ми продужујемо да живимо у политичком погледу, у једном сеоском друштву. Град је сматран као неизбежан споредни продукат нагле индустријализације. Федерална влада увек је сматрала земљу као да је подељена на два дела: пољопривредни део с једне стране и индустријски део с друге. Али док је сеоски живот у својој скупности био синоним пољопривреде, град и градски живот никад се нису потпуно идентификовали са индустријом. Према томе, мере које је предузимала влада да помогне пољопривреду, доприносиле су благостању сеоског становништва, док су мере одређене да помогну индустрију, доносиле користи само једном делу градског живота па су чак и отежавале услове живота по градовима. ПОЈЕДИНАЦ И ГРАД Живот градског становништва и социјални живот у граду добили су извесне своје карактеристике од чинилаца који су побројани у претходним поглављима. Тако су личност становника града и типичне социјалне везе које карактеришу његов живот, различите од оних човека на селу. Покретљивост грађанина, површност, анонимност и ограничени карактер његових односа, објашњавају једним делом његову независност од традиције и рационализам његових схватања. Ситуација једног човека у граду зависи више од онога што он зна или има, него од његове крви или од његових предака. Становник града меша се са много друштвених група, а није стално везан ни за једну од њих. Тако су његове везе лабавије и он је склон да буде толерантнији, имајући у виду да он мора да живи међу суграђанима, који се тако јако разликују од њега по атавизму, интересима, веровањима и карактеру. Напротив, становник села живи специфично ван себе самог, он је саставни део једне шире групације и удружује се са другима више ради заједничког интереса, него из сентименталних разлога. Нзегови односи са његовим суграђанима теже да буду више спољни него интимни и он је склон да користи друге људе као оруђе за остварење својих властитих циљева, пре него да их сматра да су они циљ себи самима. Тако се може објаснити, зашто човек са села сматра односе градских становника као анормалне. Град тежи новости и напретку и он може, благодарећи заједничкој снази великих маса,