Opštinske novine

550

Београдске општинске новине

вуче у своја окла и када се дрипрема за старт, — тада, у тим тренутцима, он је заиста „гвоздена неман", како га је назвао један француски новинар.

првак Немачке, он је ступио код Ауто Униона и посветио се аутомобилизму. Прву аутомобилску трку освојио је 1392 године.

Г. Милер

Фон Браухич је можда најсмелији од свих, можда и највештијих. Он јури страховито, јури брзином која вам зауставља дах у грудима и леди' вам крв у жилама. Он не вози просто лети! Па ипак, увек је други! Десет година овај сјајни возач учествује на свим великим тркама, одушевљава све својом смелошћу и лудачком вожшом, али је стизао увек други! „Патуљак летеће але" Кад би угледали Хермана Милера у цивилном оделу никада не бисте могли да помислите да овај мали, бескрајно симпатичан младић, увек насмејан и оран за шалу, беспрекорно одевен, чак сувише елегантан, заузима међу „дивовима аутомобилске писте" једно од најзначајнијих места. Херман Милер је мали растом и због тога су га назвали „Патуљком летеће але". Он вози мајсторски, али не стиже увек други као што је то случај са фон Браухичом. Он је, шта више, досада тукао и Ланга и Карачолу и Нуволариа. Херман Милер је, као и многи други чувени возачи, прешао с мотоцикла у ауто. Као

Херман Милер добио је многе победе. Најзначајнија му је у овој години победа у француском „Гран приу", када је стигао први, после лудачке, али мајсторскз вожње. Па ипак, и поред великог успеха, то није највећи подвиг овог малог, симпатичног аутомобилског аса. Ево шта он сам каже о својој најинтересантнијој вожњи: — У Пескарију, прошле године, доживео сам многа узбуђења и због тога ова трка је на мене оставила најдубљи утисак. У почетку је ишло све сјајно. После неколико кругова прешао сам скоро све возаче и избио на друго место. Већ сам ликовао и мислио да ћу победити. Што се трка више приближавала крају ја сам био све сигурнији у своју победу. За мном је јурио Ланг, јурио је као никада дотле. И поред буке мотора чуо сам шкрипање његових гума када је улетао у кривине. Па ипак, стегао сам зубе и повећавао брзину. Радост због брзе победе била ме свег обузела и давала ми чудесну снагу. У претпоследњој рунди био сам први, испред Ланга неколико стотина метара. Дао сам гас, улетео у једну кривину страховитом брзином, тако да замало нисам налетео на ограду од насипа, али сам у последњем моменту успео да исправим кола и да продужим пут. Већ сам видео циљ и угледао шарену заставицу како се лепрша. И тада, на неколико десетина метара пред циљем, када је моја победа била толико јасна и очевидна, кола су одједном успорила брзину и стала. У први мах помислио сам да је неки квар по среди, али сам се брзо уверио да немам више бензина! Можете замислити како сам се осећао док сам излазио из кола и гурао их ка циљу. У даљини указао се Ланг и ускоро је пројурио поред мене као комета. Био сам други!

Фон Браухич за време трке