Opštinske novine

580

Београдске општинске новине

Санирањем општ. финансија, које је за релативно кратко време успео да оствари г. Влада Илић, сви пословни људи који имају интергса да са општином раде, са далеко већом сигурношћу послове калкулирају и без икакве опасвости да ће на исплате чекати. Сређене финансиске прилике у општини подижу н>ен углед и кредит а тиме се стварају услови за јавне радове које у великим размерама изводи г. Влада Илић, који се већ пре његова доласка нису могли изводити. Београд је Богом дан за велика привредна прегнућа, и да би у томе правцу могао да се развија, потребне су разне институције које ће тај рад развијати. Једна од тих институција која му је недостајала јесте Сајам. Већ 1923 године Београдски привредници развијају сву своју активност да остваре ту идеју, али стално се наилазило на неразумевање које нас прати све до пре пет година. Са доласком г. Владе Илића за претседника, Београдски сајам остварује се са таквом брзином какву ни на једном послу Београд није запазио. Београдска привреда дугује г. Влади Илићу много, јер је његов рад створио широке предуслове за даље подухвате у овоме правцу. Уважена господо, ја држим да ћу погодити ваше мисли ако изразим нашу радост што нам је за новог претседника дошао г. Војин Ђуричић који није у својој досадањој финансиско-привредној делатности нама био непознат; напротив, ми смо узерени да ће све своје велике способности употребити на даљем унапређељу наше престонице у складном снажењу и подизању београдске призреде, ГОВОР Г. МИХАЈЛА ШОНДЕ Потпретседник Индустријске коморе г. Михајло Шонда, обраћајући се непосредно г. Илићу, одржао је Јовор, чији резиме доносимо: Ми привредници мало смо вични говорима и фразама. Претпостављамо цифре и билгнсе. Зато у место дугог гозора и фраза, ја ћу настојати да у кратко изнесем биланс тзога рада. Преузи>тајући положај претседника Београдске општине, затекао си општинске финансије скорз у безнадежном стању. Велики дугови, неурзвкотежгно:т буџета, несигурни приходи. Општина није уживала никаказ кредит, а није ни чудо, јер оиштина неке рачуне годикама ни;е плаћала. Под овим условима општкна је врло тешко могла вршити набавке које су биле потребне. Општини нико није био вољан да даје на кредит. Од оваквог стаља је много трпела и општи(на, а и грађанстзо и привреда. Као добар домаћиа, прза ти је брига била сређивање Оиштинских финансија, у чему си врло брзо успео. Буџет је убрзо био уравнотежен, приходи обезбеђени, нерационални издаци укинути. Уссоро је Општина почела да исплаћује годинама неплзћене рачуне и обавезе. Кредит Општине је понозно васпостављен, она више ни;е илала зао глас рђазог платкше. После оеог прзог успеха убрзо су настала разна побољшања. Побољшана је Општинска администрација, уведен ред у Општинске привредне установе. Социјалне устанозе, које су дотле биле прилично занемарене, током последњих неколико година оспосо-

биле су се да одговоре своме задатку. Подигнуте су болнице, дечја обданишта, општински диспанзери, кухише, а и о незапосленом радништву се водило рачуна. Па и сам изглед Београда се последњих година много променуо. Градило се, просецале улице, калдрмисало, паркирало. Много се радило, много је учињено, а неки велики радови, који су тек започети, у којима се тек назире величина замисли, употпуниће накнадно читав низ твојих заслуга за нашу престоницу, за наш Београд. Сем горњих заслуга, нас привреднике си још и специјално задужио. Са ретким разумезањем привредних проблема, једно за другим си приступио њиховом решењу. Решено је убрзо питање јефтинијег електричног погона у привредне сврхе, укинута је мерина, која је деценијама неоправдано теретила, кочила привреду. Општинска трошарина је реорганизована и подешена више према потребама привреде Београда. Захваљујући теби Београд је дошао до деценијама прижељкиваног међународног сајма. Тај сајам не само да пружа велике привредне користи, него нам служи и на дику. Драги Владо! Као привредник и сам знаш да свака биланса има две стране: актизу и пасиву. Страна активе биланса твога претседниковања у општини је испуњена до дна. На страну пасизе, ма колико да сам тражио, немам шта да стазим, а то мишљење деле и сви привредници. ОДГОВОР Г. ВЛАДЕ ИЛИЋА Г, Влада Илић је затим узео реч и рекао: Драги моји прави пријатељи, Има у животу човека момента када заборавн на борбе, трзавице и тешкоће које дани носе и када му се пред очима истиче само оно што је у животу најлепше. У њима човек осети неку нарочиту врсту задовољства што је човек, и што око себе види људе. Ти моменти долазе нарочито онда, када човек после већега, продужнога напора, који је дао зато што је сматрао да је то дужност, не есконтирајући никакво нарочито признаље за то, осети и види да је тај његов напор ипак праћен, запажен и да му се за њега одаје признање. Ви сте ме вечерас довели у такво стање задовољства и узбуђења овом лепом манифестацијом другарства и пријатељстза. Треба ли да вам кажем колико ме је ова ваша лепа пажња дирнула, нарочито зато што долази од вас, привредника, из средине која ми је најближа, којој и сам припадам. Речи које су малочас изговорили уважени претседници престоничких Комора и Београдског сајма, гозоре ми да нисам промашио. То признаље из ваших кругова за мене значи веома много. * Преузимајући положај претседника Београдске општине, ја сам у души стрепео да нећу моћи у потпуности одговорити своме новом задатку. Бојао сам се да нећу моћи остварити ни оно што би неопходно требало урадити, оно што се мора урадити. Када сам се упознао са главним проблемима који су стајали предамном и које је ваљало решити, тешкоће су ми изгледале још веће.