Opštinske novine

Како се изграђива о Београд

609

лије, за време Аустријанаца, на оном месту где се сад налази основна школа код Саборне цркве. Зидање је наставио митрополит Вићентије Јовановић, Ова зграда није била завршена 1737, када је долазио у Београд пећки патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Кућа је била за јзно доба велика и лепо украшена. Када су 1урци поново узели Београд од Аустријанаца, 1739, срушили су ову нову зграду Митрополије.

Чех. 1920 г. на овој згради су надзидана још два спрата. Кнез Александар је 1зсновао Грађевинскопривредну школу у Топчидеру, у којој су се школовали грађевинари и привредници. ЕванГелистичка црква, у улици Вука Караџића бр. 7, саграђена је 1855—56 год. Нзен је постанак занимљив. 1855 уступила је влада, према жељи кнеза Александра, „плац правителствени, на коме је негда била кућа кнеза Симе Марковића, близу Делиске чесме до џамије (Дефтердар-џамије), прзко пута баште Кнеза Александра", на коме је имала да се подигне католичка црква од камена и стан за свештеника „од цигле са дирецима". За грађгње је одобрена сума од 2.000 талира из државне благајне. За католичког свештеника одређена је годишња помоћ од 300 талира, поред такса наплаћених од парохијана, док црквена општина не могне сама да га плаћа. За све то тражено је само да свештеник буде српски држављанин. Донесен је и закон о свему томе.

После тога, за турско време, саграђена је зграда Митрополије на празном земљишту преко пута Саборне цркве. Око ње је саграђено још неколико црквених кућа. Неке су припадале српској цркви и митрополији, неке цариградској патријаршији, а неке чак синајској цркви на Истоку. Видели смо већ да је једну од тих зграда откупио себи за конак кнез Милош 1818 год. Зграда старог кнежевог конака и двезграде Митрополије срушене су 1847, да се на том месту подигне нова зграда Митрополије. Та зграда Митрополије преживела је и светски рат, постала је седиште патријарха. Била је трошна. Срушена је тек 1933, да се на том месту подигне монументална палата Српске патријаршије. 1850 год. подигнута је зграда Војне академије у улици Милоша Великог. Зграду је градио познати архитекта Јан Неволе, родом

Када је црква била готова, београдски католици одбију да је приме, и то, како се тврди, по савету ђаковачког владике Штросмајера, коме се није допадао услов да свештеник мора бити српски поданик. А ни католички београдски свештеник није хтео да прими ову зграду за цркву, јер се налазила у турском крају, међу џамијама. Ову зграду уступи 1860 год. кнез Милош протестантима аугзбуршке вероисповести, прданицима српским, за цркву, — на њихову молбу и на заузимање пруског конзула. У овој згради се налазила евангелистичка црква све до 1937, када се преселила у Бирчанинову 30. Црквена зграда је срушена и на њеном месту је подигнута модерна кућа за дућане и станове. Дефтердар-џамија је порушена 1862 после бомбардовања Београда од стране Турака.

Зграда Општине града Београда у Узун Мирковој ул. бр. 1 (раније хотел ,Српска Круиа")

Евангеличка црква у улици Вука Караџића (сада не постоји)