Opštinske novine

714

Београдске општинске новине

Извештај („Каима") великог везира и генерали: сима турске војске с бојног пол.а код Гроцке

„Каима" на турском језику

Потпун превод: Мој срећни, љубазни, благородни, најпоштованији и најплеменитији брате и господаре; превасходство! Вођени божанским провиђењем, следећи победничку владарску срећу његова царског величанства, пошли смо с нишког поља у понедељак шестога ребиул-ахира (13-\'И-1739) и развили победоносне заставе (с намером) да се, помоћу и милошћу Владара (Бога) свезнајућег, осветимо најнесрећнијем и одвратном непријатељу. Предвођени милошћу Господара (Бога) величине и славе, путовали • смо с конака на конак и у понедељак осмога дана- цутовања (20-\11-1739) разапели смо чадоре код Смедерева. Док смо се ми ту задржавали један дан (21-УИ-1739) очекујући да стигну тешки топови и неки други ратни материјал, јављено нам је од стране румелиског валије многоуваженог Али паше — који је раније као претходница („чарха") с једним одредом по избор јунака наше победоносне војске послан преко Мораве — да је беспомоћни непријатељ гордо наступио и да је, с уображењем да нам покаже своју силу и снагу, улогорио свој разбијени табор на два часа хода од Гроцке где је уредио војни стан војске која је пошла да тражи пораз.

Међутим претходно овоме, напред је био упућен још из Софије и благородни везир Мемиш паша валија Караманије с наређењем да с горе поменутим (Али пашом) дођз у додир, да споразумно делују и да се међусобно помажу. Исто тако, а ради сваке сигурности, на дан одмора (у Смедереву) увечер пред јацију 4 ) уочи среде (21-22-УП) послани су напред и јањичари високе јањичарске капије. Како се је из споменутог силовитог и охолог похода и уображене демонстрације ожалошћеног табора дало разумети, непријатељ је пошао, као бајаги, исламској војсци на добродошлицу па је због тога и (овај) ваш искрени пријатељ, не чекајући да зора забели, појахао из Смедерева још у шестом часу (исте) ноћи, оставивши сав пртљаг и теретз и као лак коњаник покренуо убрзани марш како бисмо зором стигли у Гроцку. Кад смо превалили од црилике половину пута и кад смо, заједно с ново отсеченим главама неверника, као с првим новоприспелим плодовима воћки из воћњака спаса и победе, били извештени: да је подли неверник пошао против горе споменутих везира још у уторник (^^УП) у време ићиндије 5 ) из свога табора и кренуо према Гроцкој, са зликовачком намером да на горе поменуте и на поменутом месту изврши ноћни препад, да их је с тридесет хиљада коњаника и пешака напао, да га је исламска будна војска на отвореном пољу дочекала жестином лавова осветника исукавши своје муњевите сабље и ступивши одмах у одбрану, да се крвава борба води и да испод сочних оштрица својих сабаља прогоне неверничку коњицу која је покушала да се напред пробије. Да бисмо и ми, час пре стигли и да бисмо им се прикључили, попустили смо дизгине, још више убрзали темпо марша и устремили стег моћи и славе директно на бојиште. Сабљама непокошени неверници, потиснути и одбачени од стране предњих крајева исламске војске, повукли су се и прикључили своме главном делу, који се беше укопао и утврдио на четврт часа од Гроцке и с варљивим уверењем: „Ба сер вехм, ба ситанем кјуллах" 6 ) неверник је отворио жестоку ватру и заметнуо крваву борбу. Јањичарски јунаци који су, као што је поменуто, још увечер послани напред и који бијаху већ стигли на бојиште, размештени су одмах у бојне редове и постављени по рововима. Њихово залеђе затварала је и следила их немирна коњица, а свему томе, као залеђе моћи и извор снаге и победе, чинила је

Вечерша молитва. 5 ) Предвечерња молитва; приближно три часа пре заласка сунца. ®) Персиска пословица, значи: неспокојство с главвм, оста ми капа иза леђа. Или: бежећи да спасу главе погубили су капе.