Opštinske novine
6
Битка код Г роцке
715
зелена застава Цара (Божјих) посланика нека је на њега најсавршенија милост (Божја)! — која је била приближена до на последње заузете ровове изван топовског домашаја. Свуда од краја до краја положаја, по рововима одобровољени су и ободрени (војници) лепим и угодним речима и обећањима. Повест је дуга. Почевши од седмога часа победом и славом бремените ноћи уочи среде па све до заласка сунца истога дана (22-УН), пуних седамнаест часова, вођена је огорчена борба, трајала жива пушчана и топовска ватра и проливана чемерна крв освете и јада непријатеља вере. Кроз то време извршено је више смелих и отворених јуриша на њихове чарку-фелече („черхи — фелек") 7 ). На бојишту одигравао се садржај (стихова): „Зи ситеми сутуран пехен дешт, Земин шеш шуд ве асуман гешт хешт" 8 ). То јест: у атмосфери се је створило још једно небо а у смислу (стихова): „Фе кјулу караринбил- џемаџими тел'атум ве кјуллу мегидин бид-димаи месилун" 9 ), свака долина претворила се је у гомилу лешева а сви потоци претворили су се у корита крвавог Амударја-а („Џејхун"). Искусни људи проценили су, да је на бојном пољу од проклетих ниткова, војника и часника, чије су беспомоћне главе отсечене и оних који су изгинули од топа и пушке, пало више од дванаест хиљада и да је живих неверника заробљено око осам хиљада. Поред ових а према исказима неких ухваћених непријатељевих језика, отпремљено је пламом газијских сабаља на пут за ружно станиште од њихових значајнијих поглавица и четворица знаменитих генерала, а према једном другом исказу допао је рана и сам главнокомандујући генерал (маршал) Валис који се је много истицао својом храброшћу, а премадругом исказу, једва је изнео живу главу. Укратко речено, уништена је и заробљена једна читава трећина њихове војске која је бројила шесдесет хиљада бораца.
7 ) Гвоздено коље повезано ланцима и забијено у земљу. ®) Стихови знаменитог персиског песника Фирдусија који правилно гласе: „Зи суми сутуран дер-ан пехен дешт; Земин шеш шуд ве асуман гешт хешт." То јест: „Од копита коњских на том широком пољу, земља ©е је претворила у шест а небо у осам (слојева)." Рагиб паша је пренио и ове стихове у своју фетхију али без погрешака. 9 ) Овај арапски двостих у преводу гласи: „Свака долина постала је брег од лубања, а сваки сушак крвљу је протекао." Рагиб паша је и овај двостих пренео с том разликом што је код њега „мефидин" у место горњег „мегидин" те према томе, у преводу треба да стоји у место „сушак", поток или јаруга.
Све док се није на гараво обојене небеске терасе пространих, запрашених и задимљених земљиних двора спустила мрачна завеса, све су дотле неверници остали обхрвани борбом и јадом и није учињен ни један прекид у борби, у коме би могао неверник да сам против себе убитачан покрет изведе. Истом, сагласно пословици „ноћ је рај бежаника", побегли су они разбијени и поражени, без заклона, долином срама и кукавиштине, што смо ми тек пред освитање зоре открили. Тада је, у потеру за осрамоћеним неверницима одређен горе поменути везир, румелијски валија, с његовом свитом и територијалном војском као и с неким другим харним јунацима, који су се могли још да поуздају у своју снагу и да ће моћи да издрже даље јахање. Они су одмах, брзином вихора, за њима одјурили и све оне, које су у потери стизали, нанизали су на нишан својих стрелица или су их спутали у ропске ланце. Запленили су шаторе као и велике шаторе команданата, комору (,,еџмал'камиле-комора) и терет. Потрудили су се да их догнају до Београда и до ровова пред њим, па су се по том вратили с пленом као победници. Вредно је да се као украс овог написа славе истакне реткост да се у овом победничком покољу, а од једнобожачких ратника, у ружичастом руху светих жртава преселило у рајске дворе славе нешто мање од три стотине обичних ратника, којој је чети славе и поноса — између команданата — постао вођом и кулаузом Тахир паша делвински мутесариф. Рањеника било је свега четири стотине. Нека је слава и хвала (Богу), нека Му је опет хвала и опет хвала! „То је Божја милост коју Он даје коме хоће, а Бог је власник велике милости" 10 ). Странице писаних дела нису забележиле нити је познато савременим историцима да су једнобожачки ратници и јунаци вечите вере могли да с неумањеном ратоборношћу, на отвореном пољу, без одмора издрже пуних седамнаест часова, изложени табору неверника који је стекао глас по жестини своје убојне ватре и то без прекида пред њиховим тврдим заклонима. То је заиста реткост која је својствена само славним и победоносним данима владавине његовог царског величанства (Божјег) осена (на земљи). Стога, и да бисте и ви били учесници ове славе и радости, написана је ова каима у знаку искреног пријатељства и упућена вам је као гласник среће. Кад иста, ако Бог да, стигне и кад вашем намесничком достојанству њена садржина буде знана, нека се ова благодет Божја, која шири и распростире радост, објави и разгласи целом становништву земље и поданичким појединцима и нека се, у пркос простоти, јавно манифестује радост и весеље топовском и пуш-
10 ) Кур'ан, сура Ел-хадид 21.