Opštinske novine

762

Београдске општинске новине

држати, с обзиром да је ситуација била све несношљивија, београдски спортски радници пристали су на реорганизацију, жртвујући извесне користи у футбалском спорту, добијајући знатно вшие у свим осталим спортовима. Убрзо су, међутим, наишле прве тешкоће. Као што је познато, још пре званичне реорганизације нашега спорта, оснизани су хрватски савези готово из свих спортова. Ови савези водили су акцију за реорганизацију, припремали су нова правила и вршили пропаганду за реорганизацију онакву какву су они замислили. Затим је ова акција, добро организована, отпочела свој рад. За све савезе, који се налазе у Загребу, направљена су скоро истоветна правила. Разне орханизацијз бив них савеза, као потсавези, добили су из Загреба пројекат нових правила по којима је требало да се ти потсавези реорганизују, наиме да оснују племенске савезе. Београђани су били запрепашћени када су добили прзјекат оваквих правила. Навешћемо само неколико карахтеристичних примзра из појединих спортова. Боксерска комисија у Београду, која је потпадала под Југословенски боксрест<и савзз, а која је имала да се растури и место ње да се оснује Српски боксерски савез, добила је већ припремљена правила по којима би требало основати Српски бочсерски сачез, По ти?л правилима, теритсркја Српског бокзесског савеза обухватала би територију предратне Србије и Црне Горе. Све остале покрајине, као Војводина, Босна и слично, претстављале би тако звану ,,неутралну територију". Клубовк са овог подручја сами би се определили коме би савезу приступили. Сем тога, Српски боксерски савез имао би под свсјом контролом само аматеоске клубове и боксере, док се за контролу профгсионалних•боксера оснива при врховном савезу специјални одбор, који је потт^уно аутономан и конституише се сам од себе! Тај, тако звани технички одбоо, имао би пои сваком савезу свој одбор, који би контролисао професионалце на тој територији и потпадао би директнО и искључиво само под техни«ки одбор при Ерховном савезу у Загребу. Другим речима, овај одбор при Врховном савезу био би у ствари нека контрола свих племенских савеза. 1 ; ! За неупућене на први поглед ово не изгле-. да много важно. Међутим, тај проблем је скоро од судбоносног значаја за опстанак Српског боксерског савеза, а ево због чега. Професионални спорт развио се у Београду последњих година на завидну висину. Приређују се врло често боксерски мечеви, а одзив публике је знатан. Данас се са сигурношћу може рачунати на најмање три хиљаде гледалаца на једној великој интернационалној приредби. Развој професионалног бокса у Београду ишао је, на жалост, на штет(у

равоја аматерског бокса. Разне боксерске организације, тако зване бсксерске комислје, које је постављао савез у Београду ради контроле и убирања прихода, нису имале никакву власт нити икакве могућности да пропагирају и помажу развој аматера. Потпуно зависне у материјалном погледу од савеза, ове боксерске комисијз морале су да ограниче свој рад искључиво на чисто административну улогу. Савез им није признавао ни најпотрзбније трошкове, тако да су чланови озих комисија, из љубави према боксеееком спорту, из свога џепа плаћали просторијз у којима су се састајали, материјал за администрацију, чак и поштарину и слично. Од прихода који је био знатан, савез није ништа давао Београду. Сав тај нОвац употребљен је за развој и помагање аматсрског боксерског спорта у Загребу, а исто тако и знатне државне помоћи. Све што би добили од Министарства за физичко васпитање народа, а те субвенције биле су знатне, савзз јз делио загребачким аматерским клуоовима, загребачком потсавезу, и расипао нозац на репрезентативне трошкове. Дешавало сз, на пример да је долазио делегат у Бзоград и остајао по неколико дана, да су приликом међународних утакмица одлазили као вођи по пет и више савезних делегата и слично. Као што се види, професионални спорт у Београду, наиме приходи које је он доносио, омогућавао је развој аматерског спорта у Загребу. Другим речима, Загрепчаии су баш гбсг тога фзрсирали професионални боксерски спорт у Београду, што су од њега имали користи, а радили су свим силама на томе да сви покушгји на потпомагану аматерско- с оота угуше, јер би|у_том случају морали, макар и у најмањој мери, да помажу београдске аматерске клубове. Приликом ресргакизацгјз боксерско"с _ озта, Београђанима је било много стало да задрже контролу над професионалцима на својој територији, јер би од прихода, који би од њих добијали, били у могућности да потпомажу и развирју аматеоизам. Профзсионални боксери плаћају прилично велике чланарине, исто тако и боксерски менаџери, и тај новац омогућио би Српском боксерском савезу да оснива и популарише аматерски бокс у унутрашњости и Београду. Ако би био лишен овога прихода, онда би Боксерски савез био немоћан као и до сада, јер би сав приход од професионалаца опет ишао у Загреб и трошио би се на потпомагање загребачког аматерског бокса. Ето, у томе је настало размимоилажење између боксерских кругова Загреба и Београда. Београђани сматрају, после званичногпреуређења државе, после оснивања Хрзатс се бановине, да Хрвати на свом подручју. у границама своје бановине, могу да уређују сзоје спортске савезе и организаније онако како желе, али нека оставе нама, Србима, да на свом