Opštinske novine

774

Веоградске општинске новине

ГЛАВА IV Седми кварт • ц0 го да се Седми Ништа ни]е природниЈ ,^ 0 тако налаже кварт налази поред (Јсмога. СК0 р 0 она иста већ сама логика брзјева, ал* р аших централразлика која постоји измецу и Е8 ;- описа . них квартова, Дру гога и изМ еђу ова два суна1 1Х е далеке периО ' бд дкодера, његове , _ становање, али су улице у главном улице ^ ао и д,егов Косе он велеградски изградио. ^ ине велеградстеж Неимар, и он има све о ме ђу ТИ м, живи ког предграђа. Седми кварт.^ тамо у Л ица сасвим засебним животом. ^ уд а> али се жилепих, као што има и лепих карактера севи друкчије. Има тамо к « ш ' то нетрпељивссти. лаисеоске, или, малограђанс она ј стадиј Становници још нису преш ^ игл ј е са односа према својим суседи ^ как0 р аде> свим свејздно што суседи Р ва зависХЈ аК о Ако добро живе, озде то из ољство и та ко — ^ ТЈГЛО ОТЈПД ЧаЛ'О р 7

них квартова ног, нашег, — постоји и седна кварта некадашње ферије. Наш кварт нема

лоше живе, то изазива з а Д^ них људсК их оредом по скали још _ не00 У 3 Л' вим степениМ а сећаља што се разви]а]у на _ и и културнкјл јвеликоварошке утакмице за живот • цоћу становници Није никакво чудо да се & ради неке целе улице пробуде због 0НИ ц ака> Н емарнеугашеке светиљке на сте , ве Д ру ге сличне но затворене капијо, или^ ка 0 ^ узданих влас грешке, која изазива срџоу подигнуте . Меника нових куиа кој^ су та ' г0ДИ на, овај је ђутим, нарочито пре неколи«„ _ у _ крај био неки „рефугиум ^ оГ р адске интелекнаше ^ ди ј е могао да

точиште грешника туалне сиротиње. Уопште стан ценТ р у се „ — дТ -,

тај се селио

у илузи]и да . граду. [угоза^ добро станује и да стан У] е ' Престо - ГсТ о. ое сес

падном странзм, граничним лонаследниковом и СшфлЈ е стране од вим приљубио уз чЈсми; са га изванред предграђа Во]воде Степе Д ^ ћа> а са и . но дугачка улица Господар насд0 ћен ј е на сточне и североисточне стр форму скоулицу Крал>с1 Александра. ро правилн^г троугла. ^ у П у ТИ0 ин . Петроградска улица, у * ^ око деп у _ жењер Јовановип, правила П р ема дечако тисак, па и кућа пред ко] У нида р ужна . вој адреси дошао, није му Д от ера на и преУ ствари то ]е била страћад цедо . су мазана. До оправке згрзде_ ске породиЦ е. становале разне ру^к- ем породице, коОткад је оправљена, две РУ' преуре ђ ене по . је су остале, преселиле су с- кир ија и у друме, а две су се иселил '' већа од ЊИХОВ их подрумима сад била знатно поиззмљу се на ј. материјалних могућности._ занатли јз, али пре настанила породица М н0 пла ђ а ки . како није била у стању да -' г

рију, мораАа се иселити, пошто је већи део ствари остао заложен за преостали дуг. Место занатлија дошла је једна мирна и тиха породица, која је истина уредно плаћала кирију, али је била једна друга невоља с овом породицом услед којз је опет долазило до сталних свађа. Ево у чем је била ствар, — мало невероватна, али истинита. Трошили су одвећ много воде. Или је тако било, или се газдарици само тако чинило, али се по дворишту скоро сваки дан чула галама: — Ето, опет тече вода у купатилу, ено сад у кухиши!.. — Ови људи као да су црвљиви, увек се Перу... Мира није било никако. Због те воде, а да би кирајџије што више заплашила, газдарица је лети свако после подне по читаве сате седела под прозором њихова стана близу купатила тако да их „ухваги" на делу, да чује чим се славине у купатилу отворе. Зашто је ова породица морала плаћати онако високу кирију, кад се није смела ни купати, то остаје отворено питање!.. На спрату су биле невоље друге врсте. Тамо је живела једна професорска породица. Предмет свађз била је п Р офзсо Р ова служавка, млада, безазлена Личанка, која јсш није умела да нечујно иде по степеницама и која је гласно изражавала своје чуђење, што газдаоичина девојка, поред толиких соба, спава пред вратима. Два пута је газдарица дизала руку на младу „Личкуљицу"; кад би је угледала да иде по степеницама, заорили би се врло тешки и увредљиви изрази. То је бивало сваки дан по неколико пута... Кад је девојчица носила кирију за стан, онда су се надовезивали разговори друге врсте. Сваког првог фијока у којој је газдарица држала новац била је широм отво Р ена. Читава хрпа банкнота и сребреног новца лежала је на гомили. Наравно да мала служавка тако нешто код својих господара није могла видети, и да су јој се очи широко растварале над толиким новцем до ког се, како је она већ добро знала, тако тешко долази. Видећи да је постигнут жељени ефзкт, газдарица је онда почињала дражити служавку изражавајући се цинично на рачун својих кирајџија од којих је овај нозац добијала. Биле су то велике муке за малу служавку. Што је тачније, да ли оно што је слушала од својих господара, да је у животу главно вршити своју дужност и бити поштен, или обратно, имати новаца, а све сстало да буде какомудраго? Једно јој је ипак било јаско:иахо с мало новаца, њени господари су јој осигурали пристојан живот, а служавка г.:здаричкна живела је тако како она никад није могла замислити да се у једном великом граду, који обилује свачим, може живети. Она је мислила да је сву невољу оставила за собом у велебитској сиротиљи своје Лике, а кад тамо морала се уверити да те невоље има и овде...