Opštinske novine

750

Београдске општииске новине

* * * Калмици имају своју заједничку историју са Монголима, чијл су саставни део и били сзе до 1628 године, када их је њихов вођа „нојон" — Хо-Орлек довео у Русију. Већ раније било је улло у обичај код монголских ккежева да траже заштиту и помоћ од „Белог Цара" ради разрачунавања са непријатељима. Последљи борац за монголску независност, Амур-Санан, после пораза у рату против Кинеза, бежећи у Русију испред победилаца, попео се (легенда каже) на једно велико брдо и узвикнуо: „Ја одлазим сада тамо где влада Бели Цар, али знај Монголијо, да ћу се ја још вратити и да ћу те ослободити твојих окова!".. И данас још Монголи верују у овај завет и очекују да ће ослобођење од мрског кинеског јарма доћи из Русије. Дух вође Амур-Санана препорађа се у синовима Калмичког нарзда који живи у Русији и пре или после дух ће се вратити у пзробљену отаџбину и осолободити је... Ову веру руска влада искористила јз за време монголске резолуцијз (1913—1312 год.) Она је упутила у Монголију једног Астраханског Калмика, по имену Џа-Лама давши му потребне инструкцијз. Било је довољно да Џа-Лама по свсме доласку у Монголију изјави да је он главом Амур-Санан из легенде, да становништво са ентузиазмом помогне његову акцију на протеривању Кинеза. Огромни комплекси ззмљишта били су тада у Русији ненаста ^ени, неискоришћени. Владало је правило: „Земља и воца су Божјн". Руске власти примиле су Калмике врло предусретљиво наградивши богато њихозе вође. Онс су знале да ће Калмици бити поуздани браниоци јужне границе Русијз од кепрестаних најезда татара и горштака. П-јавивши се прво у Сибиру, Калмици су постепено продрли на Урал а затим' и на Волгу. Крајем XVII и у току целога XVIII века калмички Канови су на захтев руских царева извршили преко двадесет великих ратних похода на обале Црног, Азовског и Каспијског Мора, на Казказ, у Пзрсију и у Кину. Нзихово учешће у проширавању и учвршћивању Руске власги на јужним границама било је знатно. У главном су у Русији Калмици били настањени у Астраханској и Сгавропољској губернији; у Донској области, на Тереку, Уралу и у Оренбургу. Тек у последље време се почела код њих развијати пољопривреда и то нарочито код Ставропољских и Донских Калмика. Иначе главно њихово занимање јз одгајивање коља и чувеке „калмичке стоке". Калмички коњ и по скази и по издржљивостл тешко да има такмаца. Одлични у пољопривреди, незамењиви у војсци и у рату, калмички коњи су увек били на гласу.

Рођен уз коња, Калмик у њему гледа све, гледа део себе самога. Он се без коња осећа слаб, ништаван; онога момента, када уз себе има свога коња, он је већ други човек — способан да изврши и најтеже задатке. Отуда у народним песмама Калмик увек поред свога епског јунака опева коња, највернијег пријатеља, друга и слугу. И сада, у емиграцији, они су се настанили тамо, у Малом Мокром Лугу, где се могу држати штале, где се могу гајити коњи. Све жеље Калмика по доласку у Београд сводиле су се на једну: — доћи до коња. Они су стрпљиво радили најтеже, кубикашке радове, копали земљу, туцали камен, гурали мала колица штедећи динар по динар. Циљ је био купити коња. У целој породици одвајало се од уста, штедело се, јер — Калмик без коња не може. Онога дана када је купио коља, скромна кола, и почео сам превозити земљу коју је дотле товарио на туђа кола, Београдски Калмик јз постао задовољан — сретан. Један по јздан постали су тако сопственици ко ља и кола и данас они задовољно кочирше на својлм коњима. Треба их гледати са каквом се нежношћу оки опходе са сзојим коњима, како их они негују. Друштво за заштиту животиња нема са њима муке ксјз му задају београдски кочијаши, који нису Калмици. * # * Већ у Русији Калмици су били изашли из номадског стадијума. Имали су своје административне области — „станице", т.ј. козачка села, „ајмаке" и „улусе". Сви су били имућни. По неки од њих имао је и преко десет хиљада коња. Степа нема прзлетера. Она их не познаје.. Колико је било Калмика у Русији? На то питање лепо је одговорио Др. Ердне Николајев (факултетски образовани београдски калмик). Он је дао одговор који се приписује нашим Црногорцима: — „Нас и Руса 183 милиона." Калмици су живели у својим административним јединицама на челу којих су стајали људи изабрани од Калмика али су иначе били укопчани у живот Руса, без икаквих ограничења. У чили су исте школе са Русима, служили заједно са њима у истим пуковима и положаји у свима држазним установама и Министарствима били су приступачни Калмицима под истим условима. Калмички кнежеви Тундукови и Тјумени школовали су се у аристократским привилегованим школама — први у Пажевском корпусу а други у Александровском лицеју. Вера и традиције не забрањују Калмицима мешовите бракове којих је било доста. Генијални адвокат и чувени гозорник Плевако, познат под именом „Московски славуј", био је по мајци Калмик...