Opštinske novine

Веоградски калмици

751

Религија Калмика је будистичка. Они су будизам примили у XV веку из Тибета у облику ламаизма. Суштина будистичког учења огледа се у четири свете истине: 1) Постојање сваког бића је патња, т.ј. у животу има више патње но среће. 2) Извор постанка је жудња за животом. 3) Уништавањем жудње за животом уништава се постојање живог бића (у смислу даљег препорода). 4) Жудња за животом уништава се ступањем на нови пут, који се састоји из осам делова, праве вере, правих тежњи, истините речи итд. Идеал свакога правог будисте је стање „Нирване". Нирвана није одрицање живота. Она је одрицаље земаљских патњи. Морални препорођај човека у смислу савлађива-

ња трију страсти: телесне жудње, мржњз и заблуде. „Нирвана" није људски, земаљски мир — одмор и беспосличење. Она је божанскољудски, високо морални идеал. Душа се после смрти сели али не из човека у животиње, као што то мисле широке масе. Будизам учи да се душа сели из човека у човека и то према његовим заслугама. И код наших београдских Калмика може се запазити верност будизму. Нзихове главне прославе су: пролетња прослава даровима природе и јесењска прослава: — победа духа над материјом. Мнзго више духа и обожавања природе, Божанске природе. Бежање од телеснога, од материјалнога. Језик Калмика је у главном монголски. Ок припада групи Урало-Алтајској, а сро-

дан је тиргиским и тунгуским језицима. У њему влада једна жуборећа хармонија сугласника. Слова има двадесет и пет. Свако слово има три облика за писање, према месту на коме је написано, т.ј. у почетку, у средини или на крају речи. Пише се одозго на доле и са леве на десну страну. Праве књижевности Калмици немају али зато имају врло богата и разнолика усмена предања, народне песме, бајке, легенде, приповетке, пословице, загонетке итд. Калмичка народна скаска у многоме личи на руску скаску, као што и калмички степски епос има интимну везу са руским народним епосом. Донски козаци су чак прИмили од Монгола и неке ратне коњичке тактике. Од одела и оружја козаци су узели од Монгола: „нагај-

ку" (корбач), „чекмењ" (кафтан), лук (тетиву), сабљу, и копље. Прави старовремски Донски козак! и данас носи минђушу у увету, што је такође примио од Калмика. Калмици су деца степе... Њихов карактер је миран, покрети спори. И овде у Београду у њиховим песмама и играма одише мирис степе, осећа се укус истока. Играју соло и у паровима. Игра је без имало примеса еротике, без имало црначког дивљег жара. Ноге се ритмички крећу на прстима. Лепота је у гипкости и пластичности покрета струка, тела и руку а не у фигурама које изводе ноге. У пркос будистичкој философији, Калмици воле живот. Они и овде чувају свој јуначки епос. „Џангар" који најбоље изражава монголски дух.

Калмичка игра