Opštinske novine

788

Београдске општинске новине

сака. Тај рад је Миловановић завршио 1910 год. и тако су дошле на видело кајинтересантније фреске српске средњевековне иконографије, које показују живот Светога Саве од рођења до смрти и поједине моменте из Спаситељевог живота. Те фреске су доцније послужиле као модел за израду мозаика у краљевој задужбини на Опленцу. За све време ратова, Балканских као и Светског, Миловановић је био на војној дужности. После рата постављен је за професора академског течаја Уметничке школе у Београду, где остаје до свог пензионисања 1933 године. Као професор извео је кеколико сликарских генерација, а међу савременим сликарима налази се читав низ његових ђака: Младен Јосић, Сташа Беложански, Ђорђе Андрејевић Кун, Зора Петровић, Михајло Вукотић, Лучев, Хочић, Поморишац, Михајло Петров, и многи други. Његови радови се налазе у „Музеју Кнеза Павла", београдском „Општинском Музеју", у „Штросмајеровој галерији слика" у Загребу, у разним приватним колекцијама и неким надлештвима.

Кад пођете улицом Кнегиње Љубице од Класне Лутрије према Дунаву с десне стране се наилази на једну високу модерну палату (бр. 21-а), која би архитектонски деловала веома импозантно, да јој није фасада упропашћена ипровизираном дуванџиницом кроз портирски прозор. Никад не би могли ни помислити да у тој л.укративној, палати станује један уметник, и то уметник који се сав, посветио уметности. Кад сам се лифтом од кавкаског ораха успео до максарде над петим спратом и зазвонио на вратима на којима стоји метална плочица: „Милан Миловановић — академски сликар", врата ми је отворила једна симпатична корпулентна Бачванка. Саопштио сам јој да желим говорити с мајстором и она ме је упутила да се попнем горе уским дрвеним степеницама. Типичан улаз у мансардне атељее. Милана Миловановића сам затекао при читању дневних листова. Обратио сам му се с неколико речи, скинуо капут и почео му објашњавати ради чега сам дошао. Тек тада сам опазио по изразу да ме он ие разуме и да иза ушне шкољке држи неку направицу

Г. Милан Миловановић као професор акадсмског те-^^ја „Уметничке школе" у Београду 1932 г., са групом својих ђака у школском атељеу. С лева на десно: Ванђел Кођамановић, Олга Михајловић (сада удата Радовић), Михајло Вукотић, Мартин Џавић, Ј1 спосава Павловић и Стеван Боднаров. У позадини, необучена, види се дево/ка која је будућим српским уметницима служила као модел.