Opštinske novine

Уметничка хроника

821

кор. То је једино логика, а све остало су теоретске конструкције. Питање је, да ли је икад ико купио слику да о њој теоретизира, уместо да је окачи о зид. На ова питања која су овде екстремистички изведена, потребно је одговорити само искрено и поштено, па да тај толико понављани приговор уметничком делу Сташе Беложанског, добије сасвим другу, много блажу форму, него што је до сада имао. А, нота бене, не треба сметати с ума најизразитији декоративни карактер италијанског ренесансног сликарства. Па рококо; па барок; па бидермајер итд... итд. Није и не би смело бити питање у томе, колико је неко модерниста и колико није; колико је неко декоративан и колико није, него; колико је таленат и у колико је свако дао свзј занат; како и на који начин види ствари око себе и како и на који начин их сликарски објективизира; — коначно: како његове слике делују. Кад је говор о Сташи Беложанском, онда је прилично јасно, да се већ при доста површном погледу на његово дело мора доћи до закључка да оно одаје једну немирну, устрепталу и искрену уметничку нарав, која се солидно изградила и која још увек тражи саму себе и свој израз. Колико је он на пр. у цртежу прецизан и јасан то се најлепше може видети на фотографијама његових дела, које све од ргда делују као најсолидније простудиране графике, а у колориту, особито у смеђе-жуто-цр-

венкастим тоновима, Беложански је управо недостижан. Тако колористички третирана атмосфера, првенствено на његовим мотивима из Свете горе, чини заиста неизбрисив утисак дубоко побожне атмосфере и није чудо да су та дела онолико одушевила баш оне који ту атмосферу најбоље познају; — саме свештенике и наше најбоље познаваоце српске средњевековне уметности и архитектуре, најбоље очуване у манастиру Хилендар, којег је Беложански највише и сликао. На овој својој, јубиларној, изложби Сгаша Беложански је изложио 104 радова из разних периода свог сстваралаштва — и на тај начин омогућио ретроспективни преглед целокупног његовог дела. Изживљавајући се, тако рећи искључиво, у пејсажу (поред неколико марина на овој изложби налазе се само једна мртва природа и један интерјер, без и једног портрета) — Сташа Беложански је, дотакавши се разних модернизама изградио један слој скоро сасвим изграђени лични, поетични, стил, са живахним топлим, местимично распеваним колоритом, са јасно маркираним изворима светла, са богатим контрастима и, скоро академски, простудираним цртежима. Из његових слика јасно се види управо виртуозна лапидарност и сигурност уметникове кичице; оне својом ненаметљивошћу и солидношћу одају уметника који ће и даље напредовати и који ће нам приредити још много пријатних изненађења. Звонимир Кудунџић

Изложба немачке књиге у Музеју Кмеза Павла

Репреаентативна изложба немачке кшиге приређена је у Београду, у Музеју Кнеза Павла, од 9—18 децембра 1939, а продужена је још неколико дана због великог интересоваша публике. Изложба је врло добро организована. Обу.хватила је, у главном, уметност (нарочито штампарску уметност), науку и књижевност. Изложено је око 4.000 свезака. Дат је преглед свега онога што је штампано у Немачкој од међународног значаја. Поред књига било је изложено и око 100 репродукција у боји слика чувених немачких сликара из прошлог века. Изложени су и рукописи великих људи, неколико старих рукописа од високе историјске вредности, старе географске карте и стари грбови. Од интереса су и уметнички луксузни новези старих кн>ига. Изложба је отворена на необично свечан начин у Музеју Кнеза Павла 9 децембра пре подне. Свечаном отворењу су присуствовали: Њ. Кр. Вие. Кнез

Намесник, Краљевски Намесник г. д-р Раденко Станчовић, Претседник Сената г. д-р Антон Коропгец, Претседник Краљевске владе г. Драгиша Цветковић са министрима, претставник Њ. Св. Патријарха, претставници Београдске општине, свих већих научних и књижевних установа, претставници Немачког Рајх-а, неколико чланова дипломатског кора, директор Музеја Кнеза Павла г. д-р Милан Кашанин и више наших познати:: књижевника и јавних радника. Немачки посланик на нашем Двору г. Виктор фвн Херен узео је први реч и захвалио Њ. Кр. Вис. Кнезу Намеснику на присуству и на интересовању за ову изложбу, као и Краљевекој влади на предусретљивости и потпори која је указана организаторима изложбе. Каже да ће приређивачи ове изложбе ставити на расположење југословенском Министарству просвете један део научне грађе са ове изложбе ради раздељивања појединим књижницама у Југославији. Задатак ове изложбе јесте, — рекао је г. фон Херен — да пружи слику умнога — рада нове Не-