Opštinske novine

Правна хроника

Одлуке Државног савета

Продавац трошаринских предмета има право на повраћај наплаћене општинске трошаринг кад извози изван општ. реона робу на коју му је била нанлаћена та трошарина. У пресуди Државног савета бр. 19389/38 од 2 марта 1939 год. заузето је напред означено становиште при расправљању следећег случаја: „Ожалбеном пресудом Управног суда у Скопљу поништено је решеље Вардарске финансијске дирекције од 17 новембра 1936 год. бр. 54141/'У. Овим пак решењем било је поништено решен>е градског поглаварства у Скопљу од 30 септембра 1936 год. бр. 38646, којим је садашњи жалилац одбијен од тражења да му се врати сума од 20890 дин. плаћена на име општинске трошарине на предмете увезене у трошарински реон Скопља од 1931 до 1936 год., а затим извезене из Скопља. У ожалбеној пресуди Управног суда је наведено да би у оеом случају у принципу могло бити места повраћају плаћене трошарине по чл. 53 Правилника о градској трошарини општине града Скопља (одобреног решењем Министра финансија бр. 1748 од 28 марта 1935 год.) у вези са чл. 29 Закона о државној трошарини, али иод условом да се претходно испита и утврди да ли је повраћај тражен баш на ону исту робу на коју се је платила трошарина. Како пак овде према становишту Управног суда нису учињени никакви покушаји за утврђивање идентитета увезене и извезене робе, то је Управни суд нападнутом пресудом решење Финансијске дирекције попоништио по чл. 26 Закона о Државном саветЈ' и управним судовима. У жалби противу пресуде Управног суда заинтереоовани је навео да је и^ентитет робе о којој је реч утврђен од трошаринских органа Градског поглаварства у Скопљу и да су овде испуњени сви услови за повраћај плаћене општинске трошарине, па моли да се пресуда Управног суда поништи. Државни савет, пошто је проучио жалбу, ожалбену пресуду и остале акте који се на овај предмет односе, нашао је: Према чл. 53 нанред наведеног Правилиика о градској трошарини наплаћена градска трошарина враћаће се сопственику робе у сваком оном случају када се враћа и државна трошарина. Ову одредбу садржи и чл. 7 Правилника од 9 јула 1930 год. бр. 50603 III за извршење одредаба о бановинској и општинској трошарини. У чл. пак 27 Закона о државној трошарини одређено је да ће се продавцима трошаринских предмета, за које је плаћена трошарина (државна) кад ове извезу у иностранство вратити плаћена трошарина, а према чл. 29 истог закона повраћај о коме је реч може се тражиги еамо у року од гаест мссеци од дана на царинарници извезене робе. Из ових прописа произлази да се градска трошарина на-

плаћена од продаваца трошаринских предмета приликом увоза у трошарински реон града Скопља има овима вратити, ако исту робу на коју су трошарину платили извезу из трошаринског реона Скопља и ако затраже повраћај те трошарине у року од шест месеци од дана извоза. Из акта овог предмета се види да је заинтересовани поднео Градском поглаварству у Скопљу писмену претставку (заведену код тог поглаварства 2 јуна 1936 год. под бр. 38646) у којој је изнео да је отворио радњу у Београду, за коју ће преносити робу из шегове радње у Скопљу, на коју је робу платио прописану општинску трошарину у Скопљу. Како ће му( и у Београду на ову робу бити наплаћена градска трошарина, то је молио да Градско поглаварство у Скопљу пошље свог органа ,,ради прегледа те робе" па да му ее трошарина плаћена у Скопљу врати. По овој претставци Град. иоглаварство V Скопљу одредило је (под напред наведеним бројем и датумом) да контролор трошарине са два трошаринска органа прегледа робу у питању и изведе обрачун нанлаћене општинске трошарине, па да по том под грошаринском контролом заинтересовани извезе робу из трошаринског реона Скопља. Ту је било наређено да одређени органи потраже од молиоца да поднесе све признанице о плаћеној трошарини на означену робу и утврде да ли заиста иста одговара тим доказима. Из поменутог акта бр. 38646 види се да су одређени органи трошаринског отсека Град. поглаварства у Скопљу поднели 26 јуна 1936 год. извештај том отсеку у коме наводе да су према наређешу од 2 јуна 1936 г. изашли на лице места, у радњу фирме, извршили иреглед разне робе коју фирма шаље за Београд и „сравнили са трошаринским признаницама по којима је на поменуту робу наплаћена трошарина," а да је у њиховом присуству роба епакована и спрозедена до извозне станице Хајдар-Баба. Овом извештају приложили су списак прегледане робе из кога се види да је овде у питању износ од 20890 дин. илаћен на име општинске трошарине. Према томе овде су исиуњени сви услови за повраћај спорне градске трошарине наплаћене приликом увоза робе у питању у трошарински реон града Скопља, јер је према изнетом од Градског поглаварства утврђено да је заинтересовани извезао ону исту робу на коју је нлатио трошарину у Скопљу, а повраћај је тражен пре извоза. Стога не стоји налаз ожалбене пресуде Управног суда да овде није утврђен идентитет увезене и извезене робе, па према томе Управни суд није правилно поступио када је са тог разлога ожалбеном пресудом помен. решење Финансијске дирекције бр. 54141 V понипгтио као непотпуно по чл. 26 Закона о Државном савету и управним судовима."