Opštinske novine

828

Београдске општинске ноеине

на коју је нри увозу у трошарински реон плаћена градска трошарина, па затим та. трошаринсла роба извезена из трошаринског реона. У спорном случају увезена је ротациона хартија, и на озу робу плаћена је трошарина, а извезене су нозине. Самим иак штампањем новина у Суботици увезена ротациона хартија у трошарински рео.н града Суботице је и потрошена, па према томе не може се узети да је из градског реона извезена она роба која је увезена, т.ј. ротоциона хартија, када она као таква није извезена. Са изложеног није било законског основа да се нризна пом. фирми повраћај градске трошарине на увезену ротациону хартију, јер ротациона хартија није извезена већ потрошена у трошаринском реону самог града.'' Бановинска и општинска трошарина се наплаћују на исти начин и органи који наплаћују општинску треба да наплате и бановинску трошарину. Ово становишге заузето је у пресуди Државног савета бр. 25903 38 од 26 октобра 1939 год., којом је расПрављен следећи случај: „Пресудом Градског поглаварства у БјелоЕару осуђен је Јандражић Иван за трошаринску кривицу која би се састојала у томе што је увезао односни трошарински предмет а увоз истог није пријавио у циљу редовне наплате бановинске трошарине. Савска финансиска дирекција као виша власт потврдила је са истих разлога првостепену пресуду а жалбу и>лен6ваног одбацила. Међутим Управни суд ожалбенем пресудом уважио је тужбу именованог и поништио је решење Финансијске дирекције као противно закону јер је нашао да именовани није извршио трошаринску

кривицу кријумчарења бановинске трошарине на односни трошарински нредмет будући да га је увезао у Бјеловар редовним путем — жељезницом, те је град Бјеловар имао могућности да на исту робу наплати и бановинску трошарину као што је наплатио градске даће, а град односно органи који су вршили наплату за н>егов рачун пропустили су да, поред градских даћа, изврше наплату и бановинске трошарине, због чега је именовани могао да буде у оправданој блудњи да је на односну робу са градским даћама наилаћена и бановинска трошарина. Против ове пресуде поднела је жалбу Државном савету Краљевска банска управа Савске бановине у циљу заштите свог права односно интереса као самоуправне јединице и истичући незаконитост пресуде тражила је н>ен поништај. Пошто је проучио жалбу, ожалбену пресуду и остале акте овог предмета, Државни савет је нашао да је жалба неумесна са разлога наведених у ожалбеној пресуди који имају основа у чл. 76 Закона о државној трошарини, по коме — бановинску трошарину наплаћиваће општине без икакве отштете з'аједно са оиштинском трошарином и на исти начлн, нрема чему и овде није могла да се нрави разлика у начину наплате градске даће и банозинске трошарине, нити може да буде трошаринске кривице по том основу што су општина односно органи који врше наплату за њен рачун пропустили да, како то ;акон наређује, на исти начин наилате како градске даће тако и бановинску трошарину, јер је странка морала сматрати да је са градскохм даћом и бановинска трошарина наплаћена, кад тако пом. законски иропис наређује." Саопшти-о: Љубо.иир Ж. Јевтић, секретар Државног савета.

Правна хроника у 1939 години*) Рсгистар питања расправљених одлукама Државног савста, којв су об;ављене у »Београдскнм општннскнм новннама«

~ Регистри материје из пјзавне хронике за раније године налазе се у бр. 12 за 1937 и бр. 12 за 1938 годину. 1) Грађевинске ствари Обавеза власника да сноеи део трошкова за израду канализације св. 1—2 стр. 76. Утицај приватно правних примедаба на издавање грађевинске дозволе св. 1—2 стр. 77. Грађевинска дозвола за привагну грађевину намењену јавној употреби св. ,1—2 стр. 78. Учешће власника у трошковима за постав .Ђање водоводне мреже ев. 1—2 стр. 79. Издавање под закуп соба за млађе св. 3 стр. 156. Полагање особеног канала кроз суседно имаше св. 3 стр. 158.

Важност уелова за парцелисање земљишта у Београду св. 3 стр. 159. Проглашење земљишта градилиштем у ширем грађевинском реону св. 3 стр. 159. Обавеза сопственика гробнице да се стара о одржавању исте св. 4 стр. 214. Извођење балкона и еркера у улицама 1иироким испод 12 метара св. 6—7 стр. 424. Грађевинска дозвола за коју су иепуњенн сви законски услови представља право и мора се дати без икаквих ограничења св. 6—7 стр. 425. Бесплатно уступање земљишта планом одређеног за јавне потребе св. 6—7 стр. 425. Забрана улаза у подрум и сутерен са улице св. 6—7 стр. 426. Минимална висина пословних просторија и просторија у приземљу св. 6—7 стр. 426.