Opštinske novine

2

Београд у перепективи векова*)

Постоје трагови да. је ова висораван ца ушћу Саве у Дунав — која се за последњих једанаест столећа назива Београд — била насељена људима још у тамно преисторијско доба. При копаљу темеља за Бајлонову пивару нађена је и једна људсха лубања неандзрталске расз, која је живела у палеолитско доба, пре 30 до 50.0С0 година.**) На пеоиферији Београда и његове кајближе околине***) пронађени су предмети и насеља и из млађег преисторијског, неолитског доба, који су смештени у музеј Кнеза Павла. Пронађене ископине сведоче да су Београд и његова околина били насељени непрекидно кроз целу преисторијску и најстарију историјску периоду. Најстарије и најзначајнијз насел>е, за које знамо, било је Винча, на обали Дунав.а, 14 км. далеко од Београда. Основали су је рудари и металурзи из Егејз негде у XIV или XV веку пре Христа. У околини су вадили из рудника руде живе, олова и авалита, довозили у Винчу и прерађивали их. Полупрерађене руде, или готове предмете за употребу, транспортовали су низ Дунав, преко Црног и Егејског Мора, у Егеју и даље у исгочле земље, а уз Дунав и његове притоке за Средњу Европу. Предмети ископани досад у Винчи, — који се налазе у Универзитетском археолошком музеју — сведоче о високом културном нивоу шених прастановника. У IV веку пре Христа јздно келтско племе, Скордисци, сагради на ушћу Саве у Дунав, на платоу данашњег Горњег Града и Калемегдана, утврђзни градић, који назза СинГидунум. Келти, храбар ратнички народ, знали су да изаберу погодна места за твођавз и трајна насеља. Они су саградили и Париз и Лондон. Келти су основали и други град на ушћу Саве у Дунав, Таурунум, данашњи Земун, који је свакако имао већи привредни него војнички

*) Предавање одржано на београдској краткоталасној радиостаници на дан 23 децембра 1939. **) Према саопштењу д-р Ђ. П. Јовановића, та је лубања имала „јако забачено чело, развијене обрвине луке и развијену слепоочну кост". Д-р Јовановић је убраја у дугоглазе луба:ће „из прве периоде људског становања". ***) У Макишу, Вишњици, Великом Селу, Жаркову, Реснику и Рипњу.

значај. После борбе од неколико векова, Келти су подлегли боље организованој и савршеније наоружаној војсци Римљана. Римљани су заузели Сингидунум и Таурунум око 33 године пре Христа. Сингидунум је постао седиште IV римске легије Флавија Феликса. На рушевинама келтског логора, Римљани су изградили нови солиднији логор, којл се постепено развијао\ у град. Градско право добио је Сингидунум за цара Хадријана, у нрвој половини II взка. Сингидунум је био важно војничко седиште, којз је служило за одбијање чссгих гапада Варвара на Римско царство, као и база за даља римска освајања на југоистоку Европе. При новсј административно-војничкој подели земаља на десној обали Дунава, Симгидунум је постао једна од главних северозападних тврђава Горље Мезије и подигнут је на степен колонијз. Ту се развила јача хришћанска општина, к'оја је дала читав низ мученика за време прогона Хришћана. Овде се инсталише седиште аријевског епископа Урзација, одржава се чувени аријевски сабор 356 год. један римски цар, Јовијан, био је родом из Београда. Од старе римске тврђаве сачувало сз врло мало, неки делови темеља код Небојше и Сахат куле. Али многобројне ископине, — надгробни споменици, урне са пепелом римских грађака, пагански жртвеници и д.руги верски споменици, старе римске вазе, римски новац, мермерне статуе, остаци друмова и водозода, једно јавно купатило са централним грејанем и др. — речито говоре о развијзном културном животу у римском Сигиндуму. Већи део тих предмета смзштен јз у Муззј Кнеза Павла. Римски Сингидунум заузимао јз прзстор предратног Београда. Имао је велихи број јавних грађевина, споменика, палата и вила, слика и кипова високе уметничке вредности. Било је нечег кос .шполитског у овом римском насељу, мешавине истока и запада, римске и грчке културе са одликама источњачких трговачких и многих варварских народа. При подели римске империје, Сингидунум припаде источном Римском царству. Велика сеоба |народа и 'све жешће навале „Еарвара" на римске покрајине потресају темеље Сингидунума. Освајају га Хуни, Сармати, Источни Готи, Херули, Гепиди, пљачкају га и душмански руше Авари, затим Франци. У тим