Opštinske novine

Сеизмрлсшки завод у Београду

цима природних појава. Можемо поћи и корак даље па рећи: да ће у догледној будућности бити још више специјалних наука природне групе но што их и данас има. То је сасвим појмљиво; јер је природа бескрајна по своме обиму, бескрајна по разноврсности облика и бескрајна у својим објектима. Непрестано се откривају нови облици док су многи још завијени копреном, која иако постаје све ређа, ипак су у многоме још неприступачни. На нашим стручњацима, који обделазају поједине гране природе, лежи тежак задатак: дасами испитују нашу природу, али их тај позив води путевима засутим и запреченим тешкоћама. Међутим, само нас ти путеви могу најзад довести до циља кад будемо могли рећи: сад познајемо нашу Домовину, познајемо је добро и свестрано од Карпата до Родопе, од Панонског базена до Могленичке низије, од Балкана до Триглава и до највећих дубина Сињега Мора! То дугујемо најшој Домовини п нашој Природи, која је један део своје енертије претворила у наша бића! Да не би прешао границе овога чланка, ја ћу се ограничити само на организацији сеиамолошких проучавања наше природе. Сама -сеизмологија није постојала као посебна научна дисциплина све до пре 40 година. Све до тада имала је више тип обичне хронике и више се задржавала на чисто статистичком интересовању. Тај задатак сада чини само је.дан споредни одељак у овој новој науци. Темеље наше домаће сеизмологије поставила су четири наша, сада већ покојна позната научника: у геолошком правцу Др. Мишо Киш:патић у Загребу, јован Жујовић и Др. Светолик Радовановић у Београду; у правцу чисто геолошком Др. Андрија Мохоровичић у Загребу, у правцу чисто геофизичком. Њихова су имена позната и далеко ван граница наше Домовине. Можемо са правом рећи да је наше тло веома интересантно за сеизмолошка проучавања. На њему се сусрећу и укрштају четири разнолика планинска система, и сваки од њих показује своје властите одлике, нарочито баш сеизмолошке. У североисточном и источном дзлу простире се геолошки млади планикски систем Карпатско-Балкански, од северозапада ка југоистоку такође млади Динарски планински систем, као грана Алписке планинске групе. Са југа се између њих увлаче најстарије планине Балканског Полуострва Родопска маса и доста скорашње Пиндско-шарске планине. Сваки се од тих система одликује својом властитом тектоником те се унапред може претпоставити, да сваки од њих има своју карактеристичну сеизмичку индивидуалност. Већ на основи досадањих проучавања то се може сматрати као утврђено. Тако на пр. почетком 1907 год. јављали су се потреси у двема одвојеним трусним областима: једна група у подножју Копаоника, а друга у околини Крупња. Између њих се нигде није појавио никакав потрес. Године

1888 јавио се силан потрес на Бањалучкој пукотини, док су све остале области биле потпуно мирне. Сличан је случај био и 1880 год. кад су приликом катастрофалног потреса у Загребу, на тамошњој потресној пукотини околне сеизмичке области такође мировале итд. Врањска сеизмичка област, после дуже паузе мировања отпочела је сеизмичку активност 1902 год. па је била све активнија до максимума, када је наступила трусна катастрофа 1904 год. После тога њена је узнемиреност опадала тако, да је 1906 година била потпуно мирна. Од 1907 до 1911 год. поново је била активна: почела је из затишја, достигла максимум и опет се стишала. То показује, да се сеизмичка акција једне трусне области периодички меља. Карактер је Врањске трусне области такав: да се најпре јављају претходни знаци, затим долази до највећег развоја и најзад до стишавања. Напротив, у трусним областима Букуље (1922 год.), Рудника (1927 год.), Валандова (1931 год.) нема никаквих претходних знакова, а катастрофе наступају већ са првим ударом; после тога наступа дуготрајна серија накнадних потреса разне јачине, а то се може протезати и неколико година до потпуног стишавања. Таквих појава има много на нашој територији. Сеизмолошки завод на Ташмајдану поставио је себи врло обиман задатак и организовао је такву сеизмолошку службу, какве нема ни у једној другој држави: да открије периодичност у сеизмичким радњама наших трусних области на целој територији Краљевине Југославије. У томе послу и сазнању постиже се двојаки циљ и задовољава двојаки интерес: чисто научни и чисто практични. Да се до тих циљева може доћи потребно је моћи: 1) Издвојити поједине епицентралне области, проучити и утврдити њихове сеизмичке темпераменте на нашој територији; 2) У тим областима утврдити активне сеизмогене линије (пукотине) и блокове, које су те линије издвојиле у нашем делу Земљине коре. 3) Резултате добивене на тај начин, довести у везу с једне стране са конкретном природом терена, а с друге стране применити их иа практични живот. Да би се могли разрешити ови проблеми, тако знаменити за нашу домаћу науку, а веома корисни за наше друштвено благостање, установљена је у Србији систематска сеизмолошка служба у фебруару 1906 године одлуком Филозофског факултета Универзитета у Београду. Сав тај посао поверен је мени. После Уједињења, 1919 год. та је организација проширена и на целу територију Краљевине Југославије. Данас се из свих крајева наше државе прикупљају обилни подаци о свим потресима, па макар они били и најлакши. Поред тога редовно се обилази и сам терен на коме се потреси осете. У тој организованој нашој сеизмолошкој служби чине особиту у-