Opštinske novine

Београдске општинске новине

дио је овај завод за време ратова 1912 и 1913 год. док је потписати био на војној дужности. Он је са истим жаром радио и даље у заводу и кроз 1914 и 1915 год. када је потписати био поново на војној дужности. Када је најзад у јесен 1915 год. и он као регрут позван у војску, оставио је завод и плачући је укочио рад свих апарата којима је руковао, да се иначе не би покварили без контроле. На жалост, он је погинуо у рату на броду, који га је у почетку марта 1918 год. имао превести заједно са осталим његовим друговима са Солунског фронта на школовање у Француску. Он је много обећавао, а зећ је имао и доста успеха у нашој сеизмолошкој служби. Овим је исцрпена листа прве екипе т. ј. основног особља Сеизмолошкога завода. Друга екипа помоћног особља т. ј. прелазно особље пролазило је повремено кроз завод вршећи у њему извесне послове уз незнатне новчане или друге потпоре до свршетка школовања и одласка у друге редовне позиве. Овде помињем г. г. Др. Оскара Реју сада доцента за метеорологију и геодинамику на Универзитету у Љубљани, Милана Вемића сада директора Метеоролошке Опсерваторије у Сарајеву, Бранка Петровића, Милосаву Милнсављевићеву, Веру Стратимировићеву, Наталију Вучковићеву, сада професоре у појединим гимназијама, Станимира Вучковића сада судију окружног суда и пок. Бисенију М. Протића, врло предану сарадницу, која је преминула 17 маја 1930 год. (сл. 20). Неко време (1-1Х-

Сл. 20: Персонал Сеизмолошког завода 1929 године.

1929 до 15-11-1932) радила је у овом заводу и г-ца Милка Симовић професор, најпре као додељена на рад, а после као указни асистент Универзитета у Београду. У почетку је радила одано овоме позиву, али како није могла подносити климу Београда, напустила је овај завод и вратила се у Загреб. Због тога, што овај завод није имао законом регулисана чиновничка звања, он није могао задржати ни једнога од напред именованих својих сарадника у сталном позиву.

То је увек било једно од најболнијих питања, које је успоравало рад овога завода и претило, да се једног дана и сам угаси заједно са потписатим. Многобројне интервенције међународне сеизмолошке организације, ни молбе да се то питање реши и тиме обезбеди даља егзистенција завода, нису налазиле одзива, ни потпоре са оних страна које би ту потребу требале да потпомажу. Најзад, скоро у дванаестом часу, интерес овога завода каишао је на разумевање у Министарству Просвете. Године 1935/36 први пут је буџетом Министарства просвете отворен кредит за стално особље Сеизмолошкога завода, захваљујући предусретљивости Министра прссвете г. Стевана Ћирића (од 1 августа 1935). Године 1937/38 постигнут је још један успех у томе, што је предвиђен сталан буџет завода и за материјалне издатке, благодарећи предусретљивости Министра просвете г. Добривоја Стошовића. После ових благодети, које је Сеизмолошки завод успео да стекне више од 30-годишњих напора, може се рећи да је стабилност завода обезбеђена. Још једино остаје да се његова крма причврсти доношењем посебне уредбе о његовом ближем уређењу. Тиме би била завршена и последња етапа његовог оснивања и дефинитивна оријентација његова, успешном учествовању његовом у концерту домаће и међународне хармонијске научне сарадње. Трећа, садања екипа сталног особља Сеизмолошког завода подељена је у три одељења. У макросеизмичком одељењу: Г-ђа Јулија М. Јорговић и г. Војислав Јанаћковић, дипломирани геолози (са факултетском спремом) раде послове геолошко-тектонске на територији Краљевине Југославије, г. Чедомиљ Кушевић на картографским и фотографским пословима сеизмолошке службе, и г-ђа Добринка Михаиловић од стране Универзитета, ради на макросеизмичким пословима са територије Балканског и Малоазиског Полуострва (у међународној сеизмолошкој служби). Од 1935 год. била је ревностан помоћник у геолошко-тектонским проучавањима дипломирани геолог г-ца Милијада Милосављевић, али је већ 12ХН-1936 год. прекинула рад и посветила се породичном животу. У Микросеизмичком одељењу: г. Димитрије Трајић, обавља целокупну инструменталну службу. Други сарадник на томе послу, Ђорђе Трајић, тек што је дипломирао за инжињера геофизичара на Универзитету у Страсбургу (1938) у најбоље доба и са најбољом спремом, преминуо је 1 децембра 1939 год. Много је обећавао, а доста је и урадио већ на самом почетку свога сеизмолошкога позива, коме се био посветио. Катарина Јанковић врши послове администрације и израде сеизмолошких карата (сл. 21). Механичарске послове и оправке апарата врши Петар Дрљачић дневничар-механичар, послове лаборанта обавља Тихомир Филиповић (слу-