Opštinske novine

Зимски спортови све више напредују у Бео граду

Једна успела фигура наше првакиње г-це Силве Палме

Силва Палме извела је у Београду игру из Готовчеве опере „Еро с оног света", извела је затим „Народну игру", обучену у врло живописан и укусан национални костим, а сем тога приказала је Београђанима свој олимписки програм који је припремала за Олимпијаду у Гармишпартенкирхену, која је, нажалост, отказана. Емануел Тума и Јосип Бибер стекли су исто тако много симпатија приликом гостовања у Београду. Они су извели по неколико слободних фигура. Такмичење је врло успело и публика је напустила клизалиште веома задовољна. Сесгре Ботонд одушевиде су Београђане Београдски тенис клуб одржао је још једну врло успелу клизачку приредбу. Охрабрен моралним успехом, Сава Грујић је позвао првакиње Мађарске у уметничком клизању на леду сестре Ботонд и изврсног мађарског клизача Кираљиа. Да би вече било што успелије, организована је и хокеј утакмица између два домаћа хокеј тима. Гостовали су Тенис клуб из Старог Бечеја и хокеј тим „Палића" из Суботице. — Ми смо учествовале на многим такмичењима готово у свим већим европским центрима, — рекла нам је Ева Ботод пре одласка из Београда; — гостовале смо у Лондону и Паризу, али још нигде нисмо тако срдачно и спонтано примљене као у југословенској престоници. По овим речима ове љупке уметнице на леду најбоље се види колико су Београђани били одушевљени егзибицијама сестара Ботонд. Оне су заиста велике уметнице у клизачком спорту. Чудном лакоћом, изванредно вешто и грациозно, сестре Ботонд изводиле су најтеже фигуре. Овацијама није било краја после појединих тачака. Нарочито су одушевиле публику извођењем модерних игара. По неколико пута морале су да понове „ламбет

вок" и друге модерне игре, које су извеле с много грације и љупкости. Праву сензацију изазвао је мађарски клизач Кираљи. Гледаоци су очекивали да виде једног стаситог, снажног мушкарца, а на леду се појавио дечак од тринаест година! Мали Кираљи, нада мађарског клизачког спорта, који је освојио друго место у првенству Мађарске ове године, приказао се београдској публици као прави мајстор у уметничком клизању на леду. — Овај дечак, — узвикнуо је један одушевљени гледалац, — биће сигурно кроз коју годину најбољи на свету! Мали Кираљи клиза од своје шесте године. Он већ сада запањујућом сигурношћу изводи најтеже фигуре на леду. Он скаче, окреће се у ваздуху, игра с таквом лакоћом да је свет био изненађен. Мали Кираљи престављао је заиста право откровење за београдску спортску публику. Треба још напоменути да је клизачки спорт веома тежак. Није лако постићи врхунац у уметничком клизању. Треба имати много стрпљења, јаку вољу и уложити пуно труда да би се постигао успех у овој грани спорта. — Ја вежбам свакодневно, — причала нам је Ева Ботонд, — најмање четири сата. Заједно са својом сестром обично долазим на клизалиште око десет часова пре подне и до ручка вежбам обавезне, школске фигуре, које нису ни мало интересантне за гледаоце, али су зато веома тешке. По подне, обично од два до четири, вежбамо фигуре уметничког клизања. Као пијаниста, и ми морамо свакодневно да вежбамо неколико сати. Довољно је само неколико дана да не одржимо тренинг, па се већ осећамо врло несигурно на леду. Приликом извођења тежих фигура, као скокова, довољна је само најмања несигурност па да се догоди катастрофа, наиме пад! Нз ове изјаве првакиње Мађарске у уметничком клизању најбоље се види како је тешко

Мађарски уметници на леду: Сестре Ботонд и млади Кираљи