Opštinske novine

Стр. 48

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

чавање одроњавања насипа треба градити у облику лука и повезати је са забијеним пилотама у здрав део насипа. Повишење насипа ради спречавања преливања Ако. се надолазећа вода приближава круни насипа, и угрогкава да пређе преко круне насипа (пешачке стазе), граде се на пешачкој стази мали насипи (зечији насипи) који се могу на разне начине извести, на пр. побије се ред гредица или дасака у ивицу круне насипа, обложи даскама или сноповима фашина или трске, па се иза тако добивене површине подиже насип, чија је круна висока до 2 м. Земља се довози са стране или ое узима и из самог трупа насипа са унутарње стране ако то хитност налаже (слика 5) може се тако

Сл. 5

исто подићи насип ако се побију два реда гредица, уз к о]е би се поставиле даске па у међупростор насула земља и слама и набила. Може се исто тако иза гредица поставити зид од врећа напу.њених земљом и међупростор наспе земљом и набије. Заштита насипа од дејства таласа Тамо где су знатни ударци таласа полажу се у воду фашине тако да један њихов крај буде потпуно под водом док други да је изван водене површине. Па се тако причврсте за насип кочевима. Простор између фашина и насипа треба обложити коровом, трском, кукурузовином и сламом а и иза фашина набити такође коровом, трском, кукурузовином и земљом. Фашински снопови од 3—4 м. дужине (првенствено 4 м.) и 25 см. у пречнику полажу се на насип према слици б. Ово је скуп начин

одбране од таласа јер треба на сваки километар по 2.500 ком. фашина. С тога се ефикасно може бранити насип од штетног утицаја таласа ако се израде т. зв. фашински мадраци дужине 3 м. и ширине 1,50 м. по-

моћу фашина и сламе повезане жицом. Ови фашински мадраци ое постављају на косини насипа у вксини таласа тако да половина буде у води, а друга половина изван воде. Ови фашински мадраци су чврсто везани жицом за кочеве, који се имају побити на

Сл. 7 ивици круне насипа и по потреби помоћу раденика повлачити на потребну висину с обзиром на таласе. Поступак пршгаком продора насипа Код главних насипа затварање продора насипа ретко се постиже доцније ако то није могло уследити одмах чим је продор настао. Главни управник одбране насипа има, чим се појави продор, да одлучи да ли је могуће продор затворити или не, те према томе да предузме одговара]уае мере. Код оекундарних — кружних насипа затварање продора је увек могуће, ако се може доставити на лице места довољно радне снаге и материјала потребног за затварање продора. Ово се затварање продора код секундарних насипа најбоље врши пилотама и врећама напуњеним земљом. Ова Правила ступају на снагу када их одобри Министарство грађевина по усвајању од стране Градског већа града Беогада. 22 јануара 1935 год. Београд В. д. Директора Техничке дирекције М. М. Вујовић Ова Правила усвојило је Градско веће града Београда на седници својој од 26.11.1935 год. под О.Бр. 2198/35. 9 марта 1935 год. Београд Шеф Инжињерског отсека, (Потпис нечитак) Прегледао са техничке и рачунске стране у Министарству грађевина, Хидротехничко Оделење Бр. 7842/35. Ревидент инж. Рад. Петровић с. р. Одобрено решењем Господина Министра грађевина М. Г. Бр. 7842, од 21-111-1935. За Шефа Отсека за Мелиорације и Водне Задруге инж. А. Љоља, с. р.

Власник: Градско поглаварство Београд. — Уредник : Ђуро Бањац, Молерова 16 Штампарија Драг. Грегорић, Кнегиње Олге 21. — Београд