Opštinske novine

150

Веоградске општинске новине

ту и такву његову мисију, али је сигурно нису компромитовали. Али, без обзира на даљи развој догађаја и будућу судбину Балканског пакта, сматрамо за корисно да још једном потсетимо на извесне моменте који су претходили политичкој и свакој другој организацији Балкана чија је последња етапа Балкански пакт. Друтим речима, да потсетимо да су повремене интербалканске манифестације, — иако су каткад биле само комбинације моментаног карактера и израз датог стања ствари — у крајњој анализи етапе, припремне фазе за остваривање у скорој будућности једног панбалканског организма у духу Гарашаниновог начела: Балкан — балканским народима. Нећемо почети од оног револуционарног доба кад су Карађорђе, Каподистрија, Ипсиланти и Рига од Фере правили планове за ослобођење целог Балкана — него од оне епохе када <су балкански народи већ уживали релативну националну слободу. Од тада па до данас панбалканска идеја прошла је кроз неколико фаза конкретних покушаја: и више их, надајмо се, неће бити — јер ће следећа фаза бити завршна, као реализација напора толиких нараштаја свих балканских народа који немају више шта да уче од других.,. Први конкретни покушаји на организовању балканских народа по начелу „Балкан — балканским народима" почиње са дипломатским радом Кнеза Михаила Обреновића (1860—1868), односно његоЕОГ претседника владе и министра спољних послова Илије Гарашанина (1861—1867): закључењем читавог низа

конвенција тадање Кнежевине Србије са осталим балканским народима. Судбина те Србије била је, као и судбина осталих балканских народа, укљештена између империјалистичких тежњи великих суседних царевина. Ослободити се од Турака још није значило живети национално независно: Аустро-Угарска и Русија имале су исти циљ — Цариград — до кога се долазило само преко Балкана. Према томе ваљало је организовати један панбалкански отпор према свима и свакоме за увек. Зато је Кнез Михаило закључио савез са Црнолт Гором 1866 год., споразум са бугарским револуционарним комитетом из Букурешта 1867 год., споразум са Грчком августа исте године, а јануара 1868 и споразум са Румунијом. Очи Европе биле су уперене у Београд: одатле се прети једнима а опомињу други. Нажалост, атентат у Кошутњаку зауставио је ту акцију, прву тако широких размера. Многима је лакнуло ван Балкана. Зато је Карол од Румуније и могао рећи поводом смрти Кнеза Михаила: „Да је остао жив, не знам да ли би лик Европе био измењен, али лик Балкана насигурно ■и врло ускоро". Нова интензивна међубалканска акција почиње педесет година доцније. Њу изазивају три крупна догађаја ван Балкана: унутрашње минирање иначе слабог султановог режима од стране револуционарне организације Младо-Турака, пораз Русије у рату са Јапаном и анексија Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске Монархије. Турска је ослабљена унутрашњим борбама — то треба ис;соригтити; Русија

Чланови Савгта Балканског споразума у Београду. С лева на десно: г. Метаксас претседник владе и министар иностраних послова Грчке, г. Драгиша Цвстковић претседник југословенске влале, г. Сараџоглу министар иностраних послова Турске, г. Гафенку министар иностраних послова Румуније и г. д-р Цинцар-Марковић министар иностраних послова Југославије.