Opštinske novine

154

Беог радске општинске новине

научних области које се налазе са тим у ближој или даљој вези Он широко схвата свако књижевно дело: не само као плод маште и творачке снаге књижевника, као што су били Гете, Шекспир, Шилер, Грилпарцер, Бранко Радичевић или толики други —- него и свих услова дане епохе, целокупности духовних видика и нагомиланих искустава њих самих и њихових средина и свих утицаја који су ма с које стране могли доћи. Сматрајући да не може бити веће драгоцености наше културе, од онога пр&сека унутрашњег живота који нам пееници, романсијери и приповедачи откривају у својим делима, умножавајући стално себе саме у својим генијалним производима, г. Тривунац је ишао од једног до другог великана светске књижевности помажући нам да разумемо сву лепоту, духовну и уметничку, њихових дела, чија се тајна често скрива у потсвесним дубинама њихова стваралаштва. Он је тако исто улазио у све танчине њихова језика, у све многостручности значења и стилске и естетске вредности речи, које су толико различне од језика до језика и онда када се на око чини да су речи истих значења. Тим двема најлепшим и најћудљивијим мистеријама, мистерији живота и мистерији речи, које стално објављују видовити претставници човечанског духа у својим делима, г. Тривунац је побожно служио целог свог века у тишини и скромности. Ако томе додам сигурност суда, којом се г. Тривунац увек одликовао, јасног излагања и управо класичан стил, којим он влада савршено, онда ћемо добити претставу о ономе чиме се толико истичу радови г. Тривунца. Германистички институт на Университету у Београду, који је подједнако развио свој рад и у области немачке књижевности и немачког језика и који посвећује нарочиту пажњу развитку немачких дијалег.ата у нашој земљи и утицају немачког језика на наш савремени језик — у потпуности је, од оенива-

ња до данас, дело г-на Тривунца, који му је и данас на челу." Г. Тривунац је прочитао затим своју приступну беседу „Божа Кнежевић, човек и мислилац". Г. Тривунац је био у гимвагјији у Нишу ђак Боже Кнежевића, после су били колеге као професори у Првој мушкој гимназији у Београду. Тако је г. Тривунац оцртао лик овог нашег великог мислиоца из непосредног личног познавања, врло живо и импресивно. Оцртао је Божу Кнежевића и као човека и као научног радника. Лик Боже Кнежевића осветљен је новом светлошћу, допуњен тачним запажањима из непосредног посматрања. Овај лик Боже Кнежевића, какав живи у души г. Тривунца, не би се никад могао реконструисати из дела, писама и забележака Кнежевићевих. И са те стране приступна беоеда г. Тризунца је значајан прилог за историју наше књижевности и науке. Г. Тривунац је дао лепу анализу Кнежевићевих мисли, осврћући се и на његово дело „Принципи историје". Г. д-р Александар Белић је затим прогласио г. Тривунца за правог члана Српске краљевске академије наука. Г. д-р Белић је претставио другог новог академика г. д-р Војислава Мишковића. 0 њему је рекао: „Са полетом, који се увек крепио огромним даљинама према звездама, којима је стално упућен поглед астронома-испитивача, — г. Мишковић подиже и организује нашу Астрономску опсерваторију која заузима, готово одмах после свога оснивања, угледно место међу светским астрономским опсерваторијама и даје могућности нашој земљи да после много година ишчекивања и лутања добије у научном свету у оеом правцу достојно признање. Само узорно подизањг Астрономске опсерваторије, које је било скопчано готово са несавладљивим тешкоћама, пропраћено је код г-на Мишковића и читази'! ни~ом стручних научних

Претседништво Српске краљевске академије наука