Opštinske novine

10*

Београдске општинске новине

163

г. Ђуричић је у другарском тону захвалио г. д-р Радонићу на лепој здравнци и истакао корист за заједнички рад од оваквих другарских састанака. Изаео је даље своју констатацију, да сматра озај општински одбор у данашњем саставу као иајбољи по сво;'ии способностима између свих одбзра после светског рата. У даљем своме говору г. Ђуричић је изнео у главнии контурама најважније комуналне проблзме, чије се решеше намеће пуном снагом; нарочито је подвукао велихе радове који су на дневаом реду у погледу уређења саобраћаја и повећања вознзг парка, израде канализације и регулационог плана, проширења водовода до потребног капацитета, па је додирнуо и друга важнија и нгодложна питања, која се не могу одлагати а изискују ие само дубоху студију и велику припрему, него и велихе инвести1^(оне кредите. Г. Ђуричић је врло умесно напоменуо, да је потребно што пре решити и питање железничког чвора, израду ке;оза и унапређење брздарства, јер су то све насушне потребе, које ће Београд као престоницу не само улепшати, него га направити и призредним, индустри;ским и тргозачким центром, не само југославије, него и Балканз, утолихо пре што наша Престоница има ванредно поаољни географски положај и остале природне услове.

Говор г. Ђуричића је примљен са великим задовољством и одобравањем. Трећи говорник био је г. д-р Стеван Поповић. Пошто је претходно захвализ Претседнику, што тако високо цени чланове садањег грздског већа, моли претседника да створи погодне услове и реализује потребне бенефиције за развитак индустрије у Београду. 35ог непозољних и теажих услова индустријска предузећа су бежала из Беогрзда, а то је све ишло на штету самога Београда. Доцније су говорили још г. Влада Марковић, г. Бора Стојанкић, г. д-р Вел. Михаиловић и инжишер г. Миодраговић. ГТосле вечере фоторепортер је неколико пута снимио градско веће са Претседником. Цело вече је прошло у пријатном, усрдном и пријатељском расположењу, без званичне позе и хладне учтивосги. Спонтано добро расположен>е пренело се чак и на оне који нису много приступачни распеваности и хумору. Стога се на полазак кући почело мислити тек после пола ноћи.

Сергије Кучински: Цвеће (Са изложбе у Руско-српском клубу)