Opštinske novine

218

Београдске општинске новине

Не само да је неважан језик на којем је неко дело написано, него је исто тако неважна и материја из које је дело састављено; била та материја глина у рукама вајара, боја или оловка у рукама сликара, звук у глави музичара или речи иод пером писца. Али да се не губимо у стварима које немају директне везе с предметом о коме је говор. А говор је о Лзубомиру Ивановићу, творцу наше модерне уметничке графике. Кажем уметничке, зато јер се последњих година код нас, особито под фирмом опреме и илустрације књиге, пласирало толико ступидности које немају и не могу имати никакве везе с уметношћу. Љуба Ивановић је своје цртеже почео да ради још пре неких тридесет година, кад је у овој уској балканској средини без икаквих уметничких традиција, (у европском смислу), — у којој се цела уметност сводила на живописне славске слике и по неки портре виђенијих људи, — кад је у тој средини, свакако, било веома тешко извојевати признање и уважење цртежу — „голим линијама и сенкама на комадићу папира." Али, дугим и истрајним пионирским радом, Лзуба Ивановић је графици не само извојевао „право грађанства", него је шта више у тој истој средини успео да постане један од најпопуларнијих сликара. Јер ако се за мерило популарности неког уметника узмз број

репродукција његових дела разасутих на једном извесном територију, (а то је свакако једно реално мерило), онда је сигурно да би при таквој класификацији Љуба Ивановић данас код нас стајао на првом месту. Неоспорно је да дела ни једног нашег уметника нису толико репродукована колико су Ивановићева. Ако се овде апстрахује пет Ивановићевих албума, који су по природи са.ме ствари остали у доста ограниченом кругу поштовалаца његове уметности, — остају стотине и стотине хиљада репродукција његових цртежа, које су зашле и у најдубље народне слојеве; у сеоске собе, кујне, каване, дућане, читаонице, школе, вајате, колибе и уџерице од Триглава до Струмице и од Марибора до Битоља, негде више а негде мање — у облику „Политикиних" календара. Ако се уважи да та редакција већ неколико година репродукује Ивановићева дела у том облику годишње у око 150.000 примерака, па ако се и апстрахују оне безбројне пригодне репродукције његових дела у том и у другим листовима — број Ивановићевих репродукција треба рачунати у милионским цифрама. А неоспорно је и то, да не може бити погоднијег начина да се неко уметничко дело растури и до најмањих села, и до најзабаченијих планинских кућица, као и то, да су Ивановићеве репродукције на тај начин допрле чак и онамо где није допрла још ни

Љуба Ивановцћ: Никшић — Цртеж из 1932 г. — Својина Народног музеја у Барселони