Opštinske novine
7
Графичар Љубомир Ивановик
225
„Интернационалној изложби модерне декоративне и индустријализоване уметности" у Паризу; 1928 године суделовао на „Другој интернационалној изложби оригиналне гравуре у дрвету" у Паризу; 1930 године приредио самосталну колективну изложбу у Прагу; 1931 године суделовао на изложби југословенских уметника у Брислу и на изложби југословенских уметника у Лондону; и 1937 године суделовао на „Другој интернационалној изложби оригиналне гравуре у дрвету" у Варшави; 1938 године суделује на путујућој изложби модерних графичара по великим градовима скандинавских земаља. Као што већ рекох, Ивановић је до данас издао пет мапа, о којима су и наши и страни листови и критичари говорили само најпохвалније. То су следећа дела: 1) „Јужна Србија" — Албум с четрдесет репродукованих цртежа, с предговором Богдана Поповића на српско-хрватском језику — Сопствено издаше — Београд 1927 године. Љуба Ивановић: Мотив из Крушева. — Дрворез
2) „Предели из Шумадије и Јужне Србије" — Албум с петнаест репродукованих цртежа — Издање „Географског друштва" Београд 1931 године. 3) „Стари Париз" — Албум с десет оригиналних гравура у дрвету — Двадесетипет егземплара на специјалној холандској хартији — Сопствено издање — Београд 1931 године. 4) „Из наших крајева" — Албум с десет оригиналних гравура у дрвету — Педесет егземплара на специјалној јапанској хартији Сопствено издање у педесет егземплара Београд 1934 године. 5) „Цртежи — Југословенски предели" Албум с педесетидва репродукована цртежа — Прва књига колекције „Монографије југословенских уметника" — Предговор Богдана Поповића на српско-хрватском, француском, енглеском и немачком језику — Издање Државне штампарије, — Београд 1937 године. Иако графичар од заната Ивановић није много „опремао књиге" и није их много илустровао, али оно што је учинио, то несумњи-
во спада у најуспелије потхвате те врсте код нас. Као пример, овде треба споменути путописе Живка Милићевића „Од Охрида до Санџака" и „У постојбини наших копаничара и зографа" и „Писма из Париза" од Момчила Милошевића. За свој уметнички рад Љубомир Ивановић је одликован, поред већ поменуте медаље за композиције у Минхену, — још и почасном дипломом на „Међународној изложби" у Барселони, и почасним споменом на „Међународној изложби гравура" у Варшави. Осим тога је носилац нашег ордена Светога Саве III степена — и француског одликовања — ,,Легије Части". 1922 године Српска Краљевска Академија Наука и Уметности изабрала га је за свог дописног члана у уметничкој секцији. Ако се жели дати цео портре Љубомира Ивановића, онда треба споменути и његов тридесетогодишњи наставнички рад у „Уметничкој школи" у Београду, где је за све то време предавао графику. Својим ученицима је, као и његов учитељ Р. Вукановић, увек остављао највећу слободу и стално их потстицао на што самосталнији рад. Код њих је остао у најлепшој успомени, јер се према њима понашао као старији и скуснији друг. И на тој бази другарства он је организовао многе сликарске екскурзије у Јужну Србију. Ушло је у обичај да Љуба Ивановић са својим ђацима сваког ускршњег распуста организује такве екскурзије у неки живописни и интересантни крај. Прву такву екскурзију организовао је још 1911 године у манастир Манасију, где је и доцније одлазио са екскурзијама. Екскурзије су организоване и у Студеницу, Кратово, Лесново, Охрид итд. Већина тих ученика да-. нас су већ наши познати сликари и они се веома радо сећају тих својих првих сликарских контакта с пејзажом. На тим екскурзијама се пре свега много радило и учило, али и уживало: певало, свирало, играло — јело и пило. Многи ученици су на тим путовањима и копирали фреске, што је за упознавање фреске као такве од неупоредиво већег значења од свих теоретских предавања. У ужим уметничким круговима познато је да је ЈБуба Ивановић већ пуну годину дана тешко болестан и да не напушта свој стан у Књегиње Зорке улици број 104. Ту се он, под надзором лекара и уз брижну негу своје супруге и кћери, полако опоравља и прикупља снаге за нови рад. Кад сам запитао његову госпођу шта се то стварно догодило њеном мужу, она ми је одговорила да је пре годину дана добио срчани удар да му је цела десна страна неко време била одузета, паралисана, али да сада већ све креће на боље. — Није ни чудо, говорила ми је она, верујте ми. Одкако га ја знам он се никада није