Opštinske novine

230

Београдске општинске новине

вае ради пише да потреба изискује да се ви у отачество вратите. Само примјечава да се сумња да у чему код Правитељетва нашег каква погрешка сада не учини која би дала какови узрок да он у овом намерењу закасни. Ја ћу, ако бог да, око 15 априла тамо бити а дотле ћу више пута конзулу ићи, старајући се да га уверим да је нужно да ви час пре овамо дођете. Молим г. Авраму изручите моје високопочитаније и поздрав, и примите и ви понизно мој поздрав. Остајем ваш покорњејши слуга и брат," Миша Анастасијевић Ово писмо казује да је између Мише и Вучића постојала и писмена и лична веза. гБих двојица су се састајали и договарали о акцији да се Вучић и Аврам врате у Србију. Мишина акција уродила је плодом. Пор та је, у сагласности са Русијом, одобрила да се Вучић и Аврам врате у Србију и то одобрење донео је у Београд Риста Стојановић, татарин, 10 августа 1844. Вучић и Аврам пошли су из Цариграда 8 а у Београд стигли 28 августа 1844. свечано дочекани. * Мајор Миша је и на други, трговачки начин, вршио дипломатску акцију. У 1836 и 1837 Србија се оружала. По налогу кнеза Милоша „Управителни Совјет" одржао је седницу 23 јануара 1837 и дао мишљење да се набави: 50 топова у вредности 40.000 талира; 20.000 пушака у вредности 60.000 талира; 2,000.000 ока олова у вредности 33.333 талира; 100.000 ока барута у вредности 35.000 талира; 1.500.000 ком. кремена у вредности 375 талира; 5000 ком. ашова у вредности 834 талира; 2000 ком. пијукова у вредности 666 талира. Са још неким ситнијим набавкама укупна вредност материјала имала је да изнесе 200.000 талира, односно предратних 10 мил. динара. За смештај муниције, поред барутане у Страгарима, припремљени су магацини у Хомољу, Крагујевцу, Чачку и Ваљеву. Осим овога припремани су и млинови. У 1837 држава је подигла у Параћину млин који је могао да израђује све врсте брашна и гриз.

У току 1836 и 1837 живо се радило на набавци и печењу шалитре у земљи. Властима је било наређено да истражују места где би се могла шалитра наћи. Према удаљености, један део је печен у Страгарима а други у Београду. Приватнима је држава плаћала оку пет гроша чарш. Са неким Ристом, мајстором за израду готове шалитре држава је закључила уговор да му даје сирову шалитру а он да је у Београду пече и готову, у врећама, шаље у Крагујевац. Држава је плаћала Ристи по пет гроша чарш. оку, с тим да дрва он набавља. На жалбу његову да су дрва скупа, награда му је повишена на 6 гроша 21 октобра 1837. Да би се добила једна ока готове шалитре требало је изгорети троја кола дрва, и отуда нам је размуљива жалба Ристина. Поред прибирања у земљи, тражила се је шалитра и на страни. За тај посао држава се је обратила Миши. Државни савет је 13 октобра 1836, бр. 2472 упутио писмо (оригинал се налази у|Државној архиви) војном команданту Стефану Стојановићу ове садржине: „Будући је Правитељству нашем потребно веће количество шалитре, то Управителни совјет, по височајшем налогу Нзегове Светлости, препоручује вам да по нарочито за то изабраном човеку, а под надбљудавањем тајне, пошљете капетан Миши гди буде налог да се час пре постара и набави најмање 5000 ока шалитре, а може бити и до 10.000 ока, било у Видину, било у Рушчуку и да вама у Неготину преда. Кад шалитру примите, пошљите је незадржано у Крагујевац. Што се цене тиче, по којој ће Миша шалитру плаћати, Совјет вам толико приметити има да се овде по 5 гроша чарш. ока продаје, а Миша нека гледа што јевтиније, имајући пред очима ползу правителствену и предузимајући овај посао под видом његове приватне трговине, да нико не дозна да он шалитру за рачун правитељства купује." Колико је Миша свега шалитре набавио, није познато. Постоји само једно писмо Стефаново од 9 октобра 1837 којим извештава да је од Мише примио у 23 вреће 1227 ока и да шалитру одмах шаље у Крагујевац и да за исту треба платити Миши укупно 5706.20 гроша, рачунајући у ту суму царину, подвоз и вредност врећа. Шалитра је набављена по 41/2 гр. чарш. ока. Државни совјет је препоручио Стефану да ту суму узме из ћумрука у фетисламу и преда је Миши. Вероватно је да је Миша послове ове врсте чешће обављао, само нам ти случајеви још нису познати. Д. Ј. Ранковић