Opštinske novine

Социјална хроника

Бал Зимске помоћи

Овогодишњи бал зимске помоћи имао је велики успех. Већ неколико година Акциони одбор за зимску помоћ приређује бал Зимске помоћи у Народном позоришту, који је по-

Декорисана зграда Народног позоришта за бал Зимске помоћи

стао традиција своје врсте. Сврха бала, да акција Зимске помоћи дође до што већих средстава и буде у могућности да сиромашном живљу чим више притекне у помоћ, даље, његов изразито репрезентативни карактер где су заступљени не само наши високи кругови него и целокупна страна дипломација, само Народно позориште које том приликом добива сасвим нову скоро чаробну слику, високо уметнички програм и много других појединости утичу на то, да је бал Зимске помоћи постао бал Београда. Ове године се то поново потврдило. Посета је, како по броју присутних лица тако и по значају гостију, надмашила све раније приређене балове у Београду. Концертни део на балу био је на високо уметничком нивоу. Разнолик, са садржином која одговара приредби, уметничком способношћу лица која су еуделовала, све је то давало израз велике приредбе. На програму је био балет, певање и свирање. Београдска филхармонија је отсвирала увертиру „Слепи миш" од Ј. Штрауса и пратила све тачке концерта, изузев г-ђе Марије Михајловић, коју је пратила г-ђа Олга Михајловић.

Балетски ансамбл Београдске опере извео је две тачке, „Успомене на стари бал" (Котиљон) по музици Јозефа Ланера, „Сватовско коло" по музици Стевана Христића, обадвоје у кореографији г. Анатолија Жуковског. Солисти балета били су г-ђа Јања Васиљева и г. Милош Ристић, а суделовали су г-ђе: Д. Живановић и 3. Марковић, г-ђице: Ј. Колесникова, О. Језершек, Ј. Корбе, Т. Полонска, Т. Максимова, Ј. Јанош, Р. Стефановић, М. Бологовска, С. Торбица, Т. Акинфијева и Кушнарова, Ј. Воробјова и М. Шуминска; г.г. А. Доброхотов, С. Лакетић, С. Ержен, Н. Тарановски, Р. Крстић, С. Сухи, В. Лебедев, В. Росијски и др. „Успомене на стари бал" је балетска игра која претставља валцер из доба Бидермајера пре шездесетих година, када је он заносио цео свет и попут поветарца прелазио из града у град. У фантастичним линијама покрета, под звуковима музике, парови се у чедном додиру препуштају својим осећајима. Костими, који су рађени по нацрту г. В. Жедринског, били су у духу онога времена, када је валцер био највећи занос младости и љубави. Игра је била савршено изведена и давала је утисак да се све одиграва на дворовима старих великаша, где су се овакве игре једино и могле видети. Соло акције г-ђе Васиљеве и г. Ристића изведене су са пуно уметничког схватања. Друга балетска игра, која је изведена као последња тачка програма, преставља наш свадбени обичај у Јужној Србији. Сватови у народној ношњи са српском црквеном заставом излазе из цркве пуни одушевљења. Младожења отпочиње први игру, следе га мушкарци, а жене их стидљиво прате погледима, док се и оне не одлуче и свака прилази своме м!омку. При крају младожења са неколико замаха заставом: окупља све сватове око себе, и у лепој скупини балетска игра се завршава. Душан Ђорђевић, оперски певач, — који је у Београду, и у свим другим 1 местима где је наступао, стекао велике симпатије, — певао је „Импровизо" из опере Андре Шение од Ђордана и арију из трећег чина опере „Тоска" од Пучинија. Нзегово извођење било је овога пута, бар је тако на махове изгле-