Opštinske novine
402
Београдске опшгинске новине
АкидемиЈа у киолиотеци и Музеју: у првом реду изасланик Његовог Величанства пук. г. Петровић и изасланик Његове Светости Патријарха владика г. Јован
Деветнаести и двадесети век и континуитет живота у њима пресечен је Светским ратом. Наједанпут је све заустављено. Од оног живота који се као каква племенита биљка полако развијао и напредовао, изграђујући се све више и диференцирајући се у свим правцима, који је имао и своју идиличну, и евоју романтичну, и своју, у извесним манифестацијама, сатиричну страну, није скоро ништа остало. Еихор рата, емиграције, окупације, невоље десетероструке и стоструке однеле су све. Са пијететом гледају се ретки сачувани документи. Наша књижевница, неуморна културна радница, госпођа Катарина А. Јовановић, ћерка истакнутог ак. сликара поч. Анастаса Јовановића, сачувала је у свом дому много тога што данас претставља праве реткости, нарочито за боље познавање културног и друштвеног живота Београда у другој половини прошлог века. Потстакнута великом љубави према Београду, руковођена својом широком дарежљивошћу, госпођа Јовановић је већ у више махова Градском музеју чинила драгоцене поклоне. Како је њен отац био не само истакнути сликар, већ и уметник-фотограф, који је са правом страшћу радио на уметничкој фотографији, дајући свакој слици индивидуалан израз и карактер, — госпођа је сачувала и из-
ванредну збирку фотографија на којима живи, говори друштво старог Београда, које му је ударило темеље, с којим је Београд из деветнаестог ушао у двадесети век. Та изванредна збирка, коју је Градски музеј госпођином дозволом префотографисао, и која је на тај начин у веку руку консервисана за даљи низ деценија, — сачињавала је један део Изложбе документарних фотографија, која је, упоредо с изложбог књига Градске библиотеке, приређена у Градском музеју. Поред ових слика биле су изложене документарне фотографије Београда из доба Светског рата; документарне фотографије нашег Горњег и Доњег града, а осим тога велики број рукописа наших знаменитих и истакнутих људи. Све су то били документи о којима би се, о сваком посебно, могло много писати и много казати. Они, сваки за себе, говоре подједнако и оку и души. Невероватно је што све може да каже једна слика, један стари докуменат, старо писмо или карта. * Изложбе су отворене свечаном АКАДЕМИЈОМ, која је одржана у великој сали Библиотеке 29 прошлог месеца. Посета на Академији била је ванредно велика. Сви они који се интересују радом градских културних институција показују одувек према овим Академијама Библиотеке велики