Opštinske novine

Правна хроника

Одлуке Државног савета

Под грађевином у смислу Грађевинског закона сматрају се и слагалишта дрва и зато и за подизање постројења ове врсте грађевине треба претходно издејствовати грађевинску дозволу. Ово становиште је заузето у пресуди Државног савета бр. 18257/39 од 11 новембра 1939 год., којом је пресуђен овај случај: „Оспореним решењем одбачена је тужиочева жалба противу одлуке Градског поглаварства у Београду Г.О.бр. 1078 од 10 марта 1939 године, којом је одређено, да се тужиоцу забрањује употреба дрваре на имању задужбинског отсека Министарства просвете у Београду с тим да одмах о свом трошку уклони са означеног имања сва дрва и постројења дрварске радње, под претњом извршења. Тужилац у тужби истиче, да су Градско поглаварство у Београду и Министарство грађевина ненадлежно решавали по предметној ствари, као и да није било места примени прописа Грађевинског закона и Правилника о удаљености грађевина у градовима и варошицама, јер да је, према §§ 29 и 30 Наредбе Управника града Београда Бр. 8322'33, за издавање дозволе за употребу плацева за дрварске радње једино надлежна Управа града Београда. Осим тога, да се у конкретном случају не ради о складишту дрва у неограниченом обиму, па да стога није било места примени § 2 пом. закона. Тужба је неоснована. Према § 2 Грађевинског закона, под грађевином у смислу тог закона сматрају се, између осталог, и слагалишта дрва, без обзира на обим односно величину истог. Због тога, а сходно ст. 1 § 84 пом. закона, тужилац није могао подизати постројења за ту врсту грађевине на означеном градилишту без претходно добијене грађевинске дозволе. Како је пак тужилац;, према подацима предмета, отпочео грађење, односно подизање постројења за стовариште дрва на означеном градилишту без за то добијене грађевинске дозволе, и то, према налазу управне власти, противно прописима §-а 115 пом. закона и чл. 37 Правилника о удаљености грађевина у градовима и варошицама од особених зграда других постројења бр. 36510 од 27 децембра 1932 године, — што се предметном тужбом не спори, то је Градско поглаварство града Београда својом одлуком Г.О.Бр. 1078/39, надлежно и правилно у смислу прописа ст. 3 § 93 пом. закона, забранило тужиоцу даље грађење, те наредило рушење подигнутих постројења.

Позивање тужиоца на пом. Наредбу Управника града Београда неосновано је са разлога, што је том Наредбом прописан поступак за издавање дозволе за употребу земљишта за обављање дрварске радње, док се у конкретном случају ради о недозвољеном подизању грађевине, што је регулисано наведеним прописима Грађевинског закона." На делимичан повраћај плаћене градске трошарине има право трговац који се искључиво бави трговином на велико и који претежно извози увезену робу. Ово становиште заузео је Државни савет у својој пресуди бр. 9350/38 од 15 маја 1939 год., којом је пресуђен овај случај: „Оспореним министровим решењем оснажена је напред поменута одлука Поглаварства града Београда, којом је тужилац одбијен од тражења да му се на о-снову чл. 65 Уредбе о трошарини Општине града Београда делимично врати општинска трошарина плаћена од 11 јула 1936 до 31 децембра 1936 г. на робу увезену у трошарински реон поменутог града, и у томе је решењу заступљено становиште да у конкретном случају нису испуњени услови које за делимичан повраћај трошарине тражи напред наведени пропис трошаринске Уредбе. Противу овог министровог решења поднео је именовани тужбу у којој је навео, да су овде испуњенн сви услови за повраћај о коме је реч, па је молио да се министрово решење поништи као противно закону. Државни савет, пошто је проучио ову тужбу, оспорено решење, одговор министров и одговор градског поглаварства у Београду, као и остале акте овог предмета, нашао је: Према чл. 65 Уредбе од 11 јула 1936 г. о трошарини Општине града Београда трговцима који се баве искључиво продајом на велико и који имају своју протоколисану радњу у Београду, на њихову молбу, коју поднесу Управи градске трошарине најдаље до краја месеца јануара наредне године, ако докажу уверењем Трговинске коморе у Београду да се баве искључиво трговином на велико и да увезену робу претежно извозе, Управа градске трошарине одобриће и исплатити делимичан повраћај плаћене трошарине у минулој години у процентима (количинама) предвиђеним у истом чл. 65. Из овог прописа јасно се види да се по њему делимичан повраћај плаћене градске трошарине признаје само оним трговцима који се баве искључиво трговином на ве-