Opštinske novine

Некролози •ј* Бранимир Мишковић

Бранимир Мишковић, архитекта Техничке диргкције Београдсхе општине, преминуо је 23 марта 1940, а сахрањен је 24 марта 1940 на београдском Новом гробљу. Поч. Бранимир Мишковић рођен је 1910 год. у дому старог Београђанина свог деде поч. Мите Петрозића, претседника Пореске управе. Син је Мице и инжењера Владе Мишковића, генералног директора Мин. шума и рудника у пензији. Васпитан у патриотском српском духу, од раног детињства се загрејавао за националне идеале. Рано детињство провео је у Француској за време светског рата. У Београду је завршио школовање — гимназију и технички факултет — па је продужио студије у Француској и Енглеекој. У Паризу је дуже времена био ђак чувеног професора архитектуре Корбелије-а. И ако васпитан у западној култури, одушевљен нарочито модерном европском ^рхитектуром, — враћа се у земљу са жељом да тековине модерне науке

Доброгав Живановић, чиновник Упразе државних монопола и хонорарни благајник Дирекције за еоцијално и здравствено старање Бео1 радске општине, преминуо је 26 априла т. г., на Велики петак, а покопан је на Новом гробљу у Београду сутрадан 27 априла. Поч. Добросав је рођен 1883 г. у Параћину. Школовао се у свом родном месту и у Београду. Рат га је затекао као младог официра. Учеетвовао је у балканским и у светском рату. У озом поеледњем је преживео све страхоте повлачења кроз Албанију. Одликовао се у рату храброшћу. Добио је одликовања:

примени овде и да их прилагоди старом народном српском неимарству. Ради безброј планоза, који, поред лепих техничких квалитета, показују и нарочиту сликарску обдареност свога аутора. (Сликарски таленат је поч. Бранимир наеледио и од своје породице, којој је припадала и чувени сликар Надежда Петровић). Пок. Бранимир Мишковић ступио је у Општинску службу 1 септембра 1937 год. као архитект у Одељку за регулациони план. Као врло спреман архитекта и са искуствима стеченим у иностранству пројектовао је много мањих регулација, као и регулације појединих делова Београда. Израдио је велику студију и пројекат за уређење Аде Циганлије као спортског центра. По оснивању Одељка за израду склоништа против напада из ваздуха прелази 15 новембра у овај Одељак где ради предано и пожртвовано еве до своје смрти. Био је врло добар друг, пун здравог м^шког хумора; зато је био врло омиљен у друштву у коме се кретао и радио. У војсци је био резервни марински официр инжењер потпоручник Морнарице. Био је члан Сокола и многих других патриотских друштава. Сахрањен Је са свима почастима резервног официра уз пратњу чланова своје велике породице, многобројних резервних официра и својих другова. Вечнаја памјат!

Живановић Албанску споменицу, Златну медаљу „Милош Обилић", а доцније за грађанске заслуге, Белог орла. Сатрвен ратним тегобама, морао је после рата да напусти официрску службу и ступио је као чиновник у Управу државних монопола. Постављен је за управника стоваришта Државних монопола у Панчеву, а доцније је премештен у Креку, код Тузле. Бавио се просветним и националним радом, ширио је ревносно соколство. После пензионисања, ступио је у општинску службу као хонорарни књиговођа и благајник Санитетске дирекције. Погреб је извршен са свима почастима које припадају резервном официру-капетану I класе. До вечне куће га је отпратио велик број резервних официра и грађана, а нарочито општинеких чиновника — његових другова. Са покојником су се опростили протојереји г. г. Поповић и Ваеић и публициста г. Сава ЂорђевићГоворници су подвлачили његов родољубив и национални рад и честитост и марљивост у служби.

+ Арх. Бран. Мишковић

°ј* Добросав

ј- Добросав Живановић